Slučajan susret i poznanstvo u avionu na letu za Mongoliju, bio je dovoljan da glumica Vjera Mujović i njen suprug Štefan Prajs više nikada ne požele da se razdvoje. Samo nekoliko meseci posle sudbinskog susreta srećni par verio se na Siciliji, a venčali su se na Đurđevdan, takođe u avionu, ali ovog puta na letu između Beograda i Istanbula. Usledilo je veliko svadbeno veselje u restoranu “Kalemegdanska terasa”, kao i crkveno venčanje koje su obavili u Sabornoj crkvi.
Iako je prošle godine pred polazak u Mongoliju uspešna pozorišna glumica želela da odustane od tog putovanja zbog premora koji je osećala, ipak je odlučila da pođe na daleki put, za koji se kasnije ispostavilo da će joj u potpunosti promeniti život i učiniti ga bajkovitim.
- Kada je prošle godine trebalo da krenem u Mongoliju gde sam na jednom tamošnjem festivalu igrala predstavu “Čekajući Čea”, o ljubavi između Če Gevare i njegove Aleide Marć, želela sam da odustanem od putovanja. Neposredno pre toga bila sam u Kanadi, gde sam gostovala sa komadom “Poetski kabare”, Iva Andrića, i bila sam umorna od džet-lega, a osim toga u Beogradu su me sačekale probe, kao i proslava mog rođendana. Međutim, u poslednjem trenutku odlučila sam da krenem – počinje priču Vjera.

- Letela sam preko Istanbula i Kirgizije do Ulan Batora, glavnog grada Mongolije, i planirala sam da tih jedanaest sati, koliko traje let, prespavam. Međutim, u avionu sam srela Štefana, koji je takođe putovao u Mongoliju, i umesto jedanaest sati sna imala sam jedanaest sati razgovora.
Četrdesettrogodišnja umetnica tvrdi da su ona i njen suprug već tada jedno u drugome prepoznali srodne duše, ali da se umesto ljubavi dogodilo prepoznavanje na prvi pogled. Po dolasku u Mongoliju nastavili su komunikaciju, a ubrzo je atraktivna brineta imala priliku da svog partnera ugosti u Beogradu.
- U Mongoliji sam provela svega tri dana, posle čega sam se vratila u Beograd, dok je Štefan sa prijateljima išao motorima do granice sa Kinom. Kada je okončao tu avanturu, došao je kod mene u Srbiju i od tada smo nerazdvojni.

Ugledni nemački lekar koji je specijalizirao internu medicinu, a bavi se istraživanjima upotrebe softvera i IT-a u zdravstvu, zaprosio je našu talentovanu glumicu posle svega nekoliko meseci veze u uzbudljivom Palermu.
- Naša veridba nije bila toliko romantična koliko je za mene bila neočekivana i zanimljiva. Detalje neću otkrivati jer je to deo intime koji želim da sačuvam za sebe, ali bilo je vrlo uzbudljivo samim tim što se dogodilo na divljem području Sicilije.
Srećni par posle neobičnog upoznavanja i uzbudljive prosidbe želeo je da i njihovo venčanje bude spektakularno – a avion je bio idealno mesto, s obzirom na to da se u istom ambijentu dogodio i njihov sudbinski susret.
- Venčanje u avionu na Đurđevdan zaista je bilo nezaboravno. Za tu priliku nosila sam odelo Igora Todorovića, koji je bio zadužen i za moju venčanicu na svadbi. Sudbonosno „da“ izgovorili smo uz „Drugi valcer“ Šostakoviča, što je bila ideja mog prijatelja Aleksandra Protića. Sa nama su osim kumova bili i moja prijateljica Rada Đuričin, kao i moj brat i mama, dok tata, nažalost, nije mogao da krene, a prisustvovali su i Štefanovi roditelji. Kompanija „Turkish Airlines“ obezbedila nam je prelepu svadbenu tortu i svi zajedno proveli smo nezaboravan dan u Istanbulu, a po povratku smo se odmorili i pripremili se za doček gostiju na svadbenom veselju.

Prilikom odabira restorana u kome će izgovoriti sudbonosno „da“, Vjera i Štefan nisu se mnogo dvoumili – „Kalemegdanska terasa“ odmah se nametnula kao idealno rešenje zbog prelepog pogleda na ušće Save u Dunav, koji je posebno bio atraktivan za njihove goste iz inostranstva.
- Nismo želeli veliko veselje, imali smo osamdesetak gostiju. Tu su bili članovi naše familije i dobri prijatelji. Posebno sam zahvalna mojoj drugarici Dragani Kartog, koja je specijalno za ovu priliku došla iz Kanade – kaže Vjera, koja ističe da joj je venčanje u Sabornoj crkvi bilo najemotivnije.
- Štefan je anglikanac, a između aglikanske i naše crkve postoji sporazum da se njihovi pripadnici mogu venčati sa našim pripadnicima u pravoslavnoj crkvi. To je bio vrlo uzbudljiv čin, a meni je bilo veoma zanimljivo da naše molitve i obraćanje sveštenika slušam i na nemačkom jeziku – tvrdi Mujovićeva.

- Posle venčanja usledilo je veselje u restoranu gde nas je zabavljao bend „Ođila“. Imali su sjajan repertoar, svirala se uglavnom strana muzika, bilo je mnogo melodija iz filmova, ali naravno i naše domaće pesme koje stranci sa posebnim zadovoljstvom slušaju. Atmosfera je bila predivna i zaista smo se svi odlično proveli.
Uspešna umetnica i njen suprug nastaviće zajednički život na relaciji Beograd-Minhen, ali će više vremena provoditi u našoj prestonici jer se Štefan bavi istraživačkim radom i može sebi da priušti da bude u bilo kom delu sveta.

- Štefanov rad nije striktno vezan za pacijente, tako da boravak u Beogradu ne ometa njegov posao. Mi ćemo vreme uglavnom provoditi ovde, ali ćemo putovati i u Minhen kada je to potrebno. Ono što je sigurno je da ćemo stalno biti zajedno – iskrena je lepa glumica koja kaže da je sama sebe iznenadila odlukom da se uda.
- Mislila sam da ću možda živeti sa nekim, ali nisam znala da ću imati potrebu i da se zvanično venčam, ali eto dogodilo se. Štefan je pristojan, posvećen i pouzdan čovek, vrlo radoznao, slobodan i direktan i znam da može da me zaštiti u svakom trenutku. To su osobine kojima me je osvojio – kaže poznata glumica i dodaje da ona i njen partner razgovaraju i o potomstvu.
- Mi smo otvoreni za sve što nam život spema, ali videćemo da li ćemo se ostvariti u ulozi roditelja. To zavisi od sudbine, zvezda, Boga… Ja pristajem i otvorena sam za sve, pa kako se dogodi. Živimo život punim plućima, hrabro i slobodno – zaključuje Mujovićeva.

Tekst: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Boško Karanović; Life Content

Ekscentričnim i intrigantnim nastupom u javnosti Dragan Marinković Maca izgradio je imidž javne ličnosti koja svojom pojavom provocira balkanski mentalitet dok bez dlake na jeziku govori o tabu temama. Četrdesetsedmogodišnji Sarajlija otac je dvojice sinova, jedanaestogodišnjeg Lava, koga ima sa Sarajkom Amrom Redžić, i šest godina mlađeg Fjodora Simeona, koga je dobio sa suprugom Tijanom. Posle brojnih spekulacija o njihovom odnosu, kao i starateljstvu nad dečacima, poznati šoumen i glumac bogatog iskustva u njegovom osobenom stilu prvi put javno govori o odnosu sa ženom sa kojom je pre pet godina sklopio brak.
Na početku razgovora za magazin „Hello!“ glumac sa televizijskim angažmanom govori o aktuelnom učešću u emisiji “Audicija”, na televiziji “Pink”, koja polako ulazi u završnicu.
- U nedelju smo imali prvu od pet finalnih emisija, posle koje će publika izabrati pobednika. Iskoristili smo priliku da na toj sceni “Bluds brodersi” promovišu njihovu novu pesmu “Hajde da plešemo”, a biće još numera, tek se zagrevamo.
Kako ste zadovoljni vašim učešćem u ovoj emisiji?
- To je jedna plemenita misija i lepo je kada toliki trud, rad i bavljenje nekim projektom rezultira sjajnom gledanošću. Mi ne promovišemo degutantnost ni ono što se danas najviše gleda. Nije lako zasmejati ljude i zabaviti ih. Možeš se ti pripremiti da budeš interesantan, ali kada sedneš na kafu sa društvom i zasmeješ ih, to je istinski mangupluk. To je stil života i ozbiljna stvar.
Postoji li neka audicija ili kasting koje ste propustili, a da zbog toga žalite?
- Prošle godine snimao sam sa Pirsom Brosnanom, radio sam i sa Džimom Hekmenom, ali i sa francuskim i italijanskim glumcima koji su ovde manje poznati. Imam odličan CV i odbio sam kasting za “Nemoguću misiju”. U principu mogu da biram, ali prvenstveno se trudim da sam zadovoljan u kreativnom smislu.
Jeste li ikada priželjkivali odlazak u Holivud?
- Nikada. Ti si tamo uvek trećerazredni glumac, igraš Rusa kriminogenog porekla. Ne možeš da igraš uloge koje ostali igraju, prisutna je jezička barijera, a često, ako si bolji od njihovog glumca, umeju da te upropaste, što neke moje kolege odlično znaju. Mislim da mi imamo deset puta bolje filmove i serije, ali se ljudi time ne bave dovoljno.
Jedna ste od retkih javnih ličnosti kod nas koja se otvoreno zalaže za legalizaciju upotrebe kanabisa, čak i legalizaciju prostitucije. Koji su vaši motivi?
- Zdravstveni razlozi, ali i sve drugo. Smatram da država na nešto mora da „stavi šapu“ da bi to mogla i da kontroliše. Moj stariji sin Lav ide u školu. Što da mi neki sumnjivi tip „valja vutru“ u školskom dvorištu kad može da ode i jednostavno je kupi na trafici ili u „kofišopu“. Druga stvar, za prostituciju je potrebno uspostaviti odgovarajući zdravstveni sistem. Ovde stalno postoji taj lažni moral, a o predrasudama bi trebalo govoriti, zbog nas i zbog ljudi koje volimo.
Koliko otvoreno o tim temama razgovarate sa starijim sinom?
- On u meni mora da ima prijatelja. Roditelj mora stalno da bude “in” i da zna sve. Ako ga budem video„ polupanog“, da prepoznam da je „naduvan“, a ne da budem kao moja mama, koja je gradsko dete i obrazovana, ali ipak neke stvari ne prepoznaje. Kao roditelj moraš da budeš upućen u sve.
Do koje mere ste iskreni u razgovoru sa njim?
- Čovek prvo mora da bude iskren prema sebi, pa onda i prema onome ko je deo njegovog tela. To je smisao života. Sve drugo je lažni moral i primitivizam.
To kažete bez obzira na to što je vaš stil života prilično ekscentričan?
- Nije me briga. Nije da je to moj stil života, nego stil života koji se kosi sa ukusima i modus vivendijem na Balkanu. Koliko god da smo mi ovde divni, krasni, neshvaćeni, toliko smo i primitivni i zatucani. Ovaj prostor jedino može da procveta kada se uradi ono što je prvo i osnovno – da se radi na obrazovanju.
Branite li sinovima da gledaju, slušaju ili čitaju neke sadržaje u medijima?
- Normalno, ali oni to razumeju. Nema pretnji, sve je argumentovano. Mališani su danas vrlo pametni. Deca, kakva su bila nekada i ova danas potpuno su dva različita tipa. Mi smo u sedam i petnaest uveče išli u krevet, sa šesnaest godina sam pitao mamu mogu li sam da idem na more i zbog toga slušao babino predavanje, a to bi danas bilo smešno.
Šta vas najviše šokira u njihovim godinama u odnosu na period vašeg odrastanja?
- Generalno sve, ali deca su mali genijalci. To je i jedina nada i spas da će ova današnja deca, od kojih je svako vunderkind, uspeti da napokon brdoviti Balkan pretvore u raj.
Mislite da će želeti da ostanu ovde, s obzirom na to da mladi masovno odlaze u inostranstvo?
- Hoće. A gde će? Najbolje nam je ovde. Tu je sloboda, a sloboda je najveće bogatstvo.
Da li ste neku od tetovaža posvetili sinovima i da li uskoro planirate da uradite novu?
- Uradio sam tetovaže za njih dvojicu i već imam spremnu za trećeg sina.
Voleli biste da dobijete još jedno dete?
- Imam želju, ali ne može to preko noći. Nije to danas jednostavna stvar. Nije to odluka da želim da napravim dete, već da hoću da napravim čoveka od njega.
Želite da dobijete trećeg sina. Hoćete li se jednako obradovati i ako bude devojčica?
- Voleo bih ja i to, ali malo u tom smislu poput Koje u ostvarenju “Mi nismo anđeli”, kada ima kćerku. To je zato što sve znam. Kako kćerki danas-sutra da objasnim da mora da uči, kada će ona doći i reći “Mama, što ja to da radim kada mogu da se slikam i da tako zaradim pare”. To je mlado dete koje ne razmišlja, nego je buntovnik, a život je nešto sasvim drugačije. Šta god da bude, voleo bih samo da bude živo i zdravo. I za sina i za kćerku imam ime, spreman sam za sve.
Koja imena ste odabrali?
- Ne bih da otkrivam, da mi ne ukradu.
Da li vam sinovi kradu fore?
- Apsolutno, stalno hoće da me “presvuku”. To je prava borba tina, ali ne mogu oni mene da pređu.
Jesu li nadmašili vaše nestašluke u njihovom uzrastu i koliko ste strogi prema njima?
- Oni su normalna, živa deca. Kod mene je princip vaspitavanja “pola voli, pola se boji”, ali ne da se boje kazne, jer ja decu ne tučem. Ne smeju me razočarati i to je kraj.
Zbog čega ne odgovarate na pitanja o bračnom statusu?
- To je privatni život, i to sa kim sam ja ne bi trebalo da nikoga interesuje. To je privatna stvar i mrzim kada ljudi sebe i svoju porodicu uništavaju zarad jeftinog populizma. To je moja lična stvar.
Verujete li i dalje u brak kao instituciju?
- Brak je spoj dvoje ljudi koji žive u ekonomskoj zajednici, ne mora biti overen potpisom da kažem da li smo zajedno ili nismo. Meni nije potrebna neka socijalna radnica koja bi mi rekla kako bi mi trebalo da se pomirimo. Dete moraš da imaš sa civilizovanom osobom, a ne sa kojekakvima. Tijana je majka moga deteta, kao i Lavova mama, koja je zaštićena kao beli medved. Kao u popularnoj pesmi To što nas dvoje „nismo mi, to nije to, ti imaš vremena, a ja ga ne bih trošio“, to nema veze. Mi smo fer. Pošteni smo jedno prema drugom i prema tom detetu. Ne zanima me priča u kojoj mališan ne odrasta u skladnoj zajednici gde se roditelji grle i ljube, nego je to pro forme. Uvek me interesuje samo suština, forma nikada. Kod mene se ljubav i emocije ne podrazumevaju.
Da li vas je teško zadržati?
- Da, jer ja mnogo dajem, ali mnogo i tražim.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Life Conetent

Posle skoro tri godine skladne veze, popularni hrvatski glumac Frano Lasić i njegova izabranica, beogradska dizajnerka Milena Matić ljubav su krunisali brakom. Odluka da ozvaniče vezu došla je spontano, baš kao što je sve u njihovoj romansi teklo. Srećni supružnici od samog upoznavanja jedno u drugome prepoznali su srodnu dušu, a osećanja koja su ih vezala bila su jača od razlike u godinama. Uz pomoć prijatelja, venčanje su organizovali za samo mesec dana, a svečanost su priredili u poznatom prestoničkom restoranu “Klub književnika”. Mladenci su se prethodno venčali u opštini Stari grad, a posle izgovaranja sudbonosnog “da” usledila je odlična zabava na kojoj su se svi odlično proveli.

Kako ste se upoznali?
Milena: Pre tri godine upoznali su nas zajednički prijatelji. Počeli smo da se družimo, a ubrzo i da se zabavljamo.
Frano: Već na prvom susretu zasvetlele su iskre i nastavili smo da se družimo i izlazimo.
Milena: Bilo nam je vrlo lepo tokom tih druženja na početku, jer je Frano zaista pravi gospodin i naše upoznavanje je bilo divno.

Da li je to bila ljubav na prvi pogled?
Frano: Da, a osvajanje je teklo polako i bez žurbe. Kako obično to ide u vezama, prvo vam zaigraju “leptirići u stomaku”, pa se onda čujete telefonom i dopisujete, potom počnete i da se viđate i zabavljate. Ubrzo smo našli i naš zajednički stan i počeli da ga sređujemo i da živimo zajedno.
Milena: Mnogo smo uživali dok smo sređivali stan i svaki detalj smo uredili s mnogo duše. Pošto sam ja dizajner, a Frano je vrlo kreativan, enterijer smo uređivali s mnogo ljubavi i zadovoljstva.

Izgleda da je vaša romansa od početka bila ozbiljna?
Frano: Jeste, Milena je divna osoba, puna razumevanja, pozitivna, a pri tom čvrsto stoji na zemlji. Želeo sam da našu vezu sačuvam od javnosti, a i ona se složila s tim jer je osoba koja voli da sačuva intimu. Smatrali smo da imamo nešto naše i da nema potrebe da se iko tu meša.
Milena: Za skoro tri godine, koliko smo zajedno, nismo dali nijedan intervju iako smo nerazdvojni.

Da li je bilo teško sačuvati vezu od medija?
Frano: Može da se sačuva, ali mediji na sve moguće načine pokušavaju da iskopaju nešto. Kao javna ličnost moram da živim u simbiozi sa novinarima, ali nekada to nije lako. Pogotovo kada se nešto krije, jer onda misle da postoje ko zna kakvi razlozi za to.
Milena: Mnogo se nagađalo zašto smo nas dvoje u vezi, a jedini razlozi su ljubav i činjenica da se fantastično slažemo i razumemo u svemu. Međutim, zbog razlike u godinama mnogi su mislili da je posredi nešto drugo.
Frano: Jedan naš prijatelj je održao fantastičan govor na venčanju u kome je naglasio da razlog zbog koga stupamo u brak nije ni taj što sam ja tajkun, niti taj što je Milena u drugom stanju, već se jednostavno volimo.

Da li je na početku veze i vas plašilo tri decenije razlike u godinama?
Frano: Postojala su preispitivanja, ali kada osetiš iskrenu emociju, ona je uvek mnogo jača od svih drugih okolnosti.
Milena: U našem odnosu ne primećuje se ta razlika u godinama. U nekim stvarima ja sam Frani učiteljica iako sam mlađa, a u mnogim stvarima je on, kao stariji i iskusniji, učitelj meni. Žene brže sazru od muškaraca, a ja sam uvek bila ozbiljna za svoje godine. Tako da se odlično dopunjujemo.

Slušate li savete koje dajete jedno drugome?
Frano: Naravno, to je osnov svega. Mnogo razgovora i mnogo razumevanja čine vezu stabilnom, a u svakom odnosu postoje odricanja.

Milena, kako vas je Frano osvojio?
Milena: Pre svega on je dobar čovek, a to mi je najbitnije. Gospodin je u svakom smislu te reči, brižan, pažljiv i pun je razumevanja. Pored njega imam sve što jedna žena može da očekuje od partnera.

Kako je okolina prihvatila vašu vezu?
Frano: Imam mnogo prijatelja, kao i Milena, a sticajem okolnosti mnogi su zajednički prijatelji. Oni su od početka znali za našu ljubav i ništa im nije bilo čudno.
Milena: Mnogi naši prijatelji su, i pre nego što smo se nas dvoje upoznali, znali da bismo bili dobar par, jer su dobro poznavali i njega i mene.

Kako je vaša porodica prihvatila vašu vezu sa Franom?
Milena: Mi smo peta generacija Beograđana i nemamo nikakve predrasude. Članovi moje porodice dobro me poznaju i shvataju zašto mi Frano prija, a njima je najvažnije da pored sebe imam dobrog čoveka koji mi odgovara.
Frano: Oni su stvarno divni ljudi i imali smo njihovu podršku.
Milena: Pre svega, i sa mamom i sa tatom imam fantastičan odnos. Još na početku naše veze upoznala sam ih sa Franom, jer ne volim da bilo šta radim njima iza leđa.

Kada ste odlučili da se venčate?
Milena: Kada smo shvatili da nam je dobro u vezi i da ona traje. Mi smo i pre venčanja živeli zajedno, tako da brak nije uneo velike promene u naš život. To je bio samo logičan naredni korak.
Frano: Jednostavno dođe se do jednog trenutka u vezi kada počnete da se preispitujete i zaključite da su svi faktori takvi da vode ka braku. Zbog toga je bilo pošteno da to i uradimo.

Koliko vam je bilo potrebno vremena da organizujete venčanje?
Milena: Mi smo jedan od retkih parova koji nije planirao svadbu godinu dana unapred, čitavu organizaciju završili smo u vrlo kratkom roku.
Frano: Upravo zbog toga mnogi su pomislili da je Milena u drugom stanju.
Milena: Od početka smo znali da želimo kulturnu svadbu i da nećemo da pravimo cirkus od venčanja. Vizije su nam bile gotovo identične. Tako sam ja prepustila Frani da završi jedan deo posla, on meni drugi, i za mesec dana smo sve isplanirali.
Frano: Posebno su me obradovali moji prijatelji Brija i Ivan Stanković, koji su mi poklonili svadbeno veselje u restoranu “Klub književnika”, što je zaista lep svadbeni poklon. Imali smo podršku i odličnih vinarija, Zvonka Bogdana sa Palića, Braće Rajkovića iz Župe i Andra Tomića sa Hvara.

Kakva je bila dekoracija?
Milena: Ja sam počela da se bavim time, obišla sam nekoliko radnji, a onda sam shvatila da želim da izađem iz tog svadbenog klišea. Tako smo goste umesto cvećem kitili srcima koje sam sama osmislila i vidim da su svi bili oduševljeni. Moja druga haljina je takođe imala srce, dok je i torta za koju je bila zadužena poslastičara “Mali princ” bila bela sa crvenim srcima. Želeli smo koktel varijantu, tako da smo imali barske stolove i ljudi su mogli da se druže i da igraju. Pošto je ambijent vrlo lep, pobrinuli smo se samo za rasvetu koja je dala poseban pečat celoj atmosferi. Muzika je bila rokabili, a pored benda mnogi naši prijatelji muzičari, među kojima je bio i Zvonimir Đukić Đule iz grupe “Van Gogh”.

Uz koju pesmu ste odigrali prvi ples?
Milena: Nismo želeli da to bude balada kako ne bismo rasplakali goste već smo želeli numeru uz koju će svi igrati i pevati. Odlučili smo se za pesmu “Bitlsa” – “All You Need is Love”. Moja kuma je svima podelila prskalice, gosti su ih držali i svi su pevali zajedno sa nama.
Frano: Prvo smo razmišljali o tome da uvežbamo korake, međutim, nismo to radili. Inače, pošto sam ja sa mora, hteo sam da zvanice osete i miris mora i soli, pa smo imali i jednu klapu, koju čine moji prijatelji. Oni su otpevali nekoliko pesama, što je oduševilo goste.

Jeste li sklopili i crkveni ili samo građanski brak?
Milena: Venčali smo se samo u opštini Stari grad u društvu porodica i kumova, a potom smo stigli u restoran gde smo dočekivali goste. Kada su zvanice stigle, zabava je mogla da počne.
Frano: Imali smo zaista divnu matičarku koja je održala vrlo lep govor.

Ko su vam bili kumovi?
Frano: Moj kum je bio Neven Bošković, koji mi je dugogodišnji prijatelj. Jedan deo života proveli smo zajedno u Americi, kada sam ja studirao, a on radio. Milenina kuma bila je njena dobra prijateljica Danica Mladenović.

Koliko vam je bilo bitno šta ćete obući tog dana?
Milena: Meni je bilo važno da se uskladimo i da kao par izgledamo dobro. Želela sam svedenu i otmenu haljinu kakvu sam i imala, a potom sam se presvukla u šarenu koktel-haljinu sa anđelima i srcem.
Frano: Za moj izgled bila je zadužena moja prijateljica, dizajnerka Mirjana Vujčić iz Novog Sada. Ona je osmislila sve, od odela do leptir-mašne.

Jeste li bili uzbuđeni tog dana?
Frano: Ja sam bio jako uzbuđen, mnogo više od Milene.
Milena: Mene je uzbuđenje hvatalo nekoliko dana pre venčanja, toliko da noću nisam mogla da spavam, ali na dan svadbe bila sam smirenija od Frane.

Hoćete li da nastavite da živite u Beogradu?
Frano: Ja sam i ranije dosta vremena provodio ovde, ali videćemo gde ćemo živeti u budućnosti. Za sada nam Beograd odgovara. Ja sam živeo svuda u svetu, i uvek zaključite da gde god da živite najbitniji su ljudi koji vas okružuju. Šta znači živeti u Njujorku ili Tokiju ako oko sebe nemate krug prijatelja koji su vam bliski i na koje se možete osloniti.

Imate li planove za potomstvo?
Milena: Imamo, ali ne žurimo. Sve se u našoj vezi dešavalo u pravo vreme, pa će sigurno i to biti.
Frano: Ja imam troje divne dece, a budućnost ne volim previše unapred da planiram. Najvažnije je da se volimo i da pustimo da vidimo šta će nam život doneti, a znamo da će to biti nešto lepo.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Boško Karanović, Mirko Tabašević; Life Content

Atraktivna pevačica Nikolija Jovanović provela je nedelju dana u Atini, gde je ekranizovala novi singl “Opasna igra”. Grad u kome je studirala uvek je podseti na najdinamičnije trenutke njenog devojaštva, koje je provela u grčkoj prestonici.
- Nedostajala mi je Atina. Nisam bila u Grčkoj nekoliko meseci, što je najveća pauza u poslednjih nekoliko godina. Obuzele su me emocije kada sam sletela, kao da sam došla kući. Najdraži deo života proveden u Atini su mi studije koje sam tamo i završila. Poslednjih šesnaest godina letujem u Grčkoj, a studije će mi zauvek ostati u sećanju – počinje razgovor za naš magazin kćerka folk zvezde Vesne Zmijanac, koja će obožavaoce uskoro obradovati novim spotom.
- Spot sam snimala na Paralijakiju, magistralnom putu koji podseća na pojedine putne deonice u Majamiju, snimali smo na plaži “Jabanaki” i u klubu “Akrotiri”. Reč je o numeri “Opasna igra”. Deo teksta radio je moj dečko Relja Popović. Verujem da će biti bolja od svih pesama do sada pošto je moj dragi radio na njoj. U spotu igra i moja najbolja drugarica Džulija iz Atine, što mi je izuzetno drago – ističe Jovanovićeva, koju će majka uskoro obradovati nekretninama, najverovatnije na Glifadi.

- Ne kupujemo još nekretnine u Atini, ali uvek razmišljam na tu temu i čekam pravi trenutak. Volela bih da u Grčku odlazim na letovanje do kraja života. To je najbolja zemlja za odmor u kojoj se osećam kao kod kuće. Potrudiću se da ovog leta i Relji dočaram taj utisak, kako bi i on poželeo da što češće idemo u Atinu. Poslednji boravak tamo podsetio me je na neponovljive godine u gradu u kome imam više poznanika nego u Beogradu. Ali, u Grčkoj imam manje pravih prijatelja, jer jedinim prijateljima u životu smatram nekoliko drugarica iz osnovne škole koju sam pohađala u Beogradu – priča Nikolija, koja se prvi put razdvojila, na nedelju dana, od svog izabranika sa kojim je u vezi od prošlog septembra.

- Relja sprema ispit za junski rok i svaki dan ide na glumu tako da nije mogao da putuje sa mnom u Atinu. Ne znam zašto se o našoj razdvojenosti pravi tolika fama. Razdvojenost od nedelju dana je kao produžena radna Nova godina. Non-stop se dopisujemo, u stalnom smo kontaktu, čak i kad se odvojimo na nekoliko sati – objašnjava Nikolija, koja je početkom godine sa Reljom započela život na istoj adresi.
- Zajednički život nam veoma prija. Ne mogu to da opišem rečima. Mnogo nam je lepo. Da nije, ne bismo živeli zajedno. Nije bitno ko bolje kuva. Živimo mladalački život, uz to oboje radimo punom parom i ne bavimo se toliko domaćinstvom. To rade kućne pomoćnice i naše mame, koje svakako bolje kuvaju od Relje i mene – zaključuje popularna pevačica.

Piše: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Privatna arhiva; Life Content

Ubrzo pošto se krajem prošle godine na plaži ostrva Koronado zavetovala na večnu ljubav svom izabraniku, finansijskom konsultantu Nemanji Seležanu, bivša voditeljka “Ekskluziva”, a sada dopisnica televizije “Prva” iz Amerike, Jelena Žeželj saznala je da je u drugom stanju. Život na drugom kontinentu veoma joj prija, te svakodnevno uživa u bajkovitim predelima Kalifornije. Naročito joj prija šetnja obalama Tihog okeana u San Dijegu, gde živi, a to joj je i vrsta rekreacije kako bi ostala aktivna i u trudnoći. Za dolazak novog člana polako se priprema, te je već počela da kupuje stvari za bebu. Saznanje da će postati majka silno ju je obradovalo, baš kao i njenog supruga sa kojim proživljava ljubavnu bajku.
- Od trenutka kada sam prvi put izašla sa Nemanjom imala sam neverovatnu želju da sa njim budem zauvek. Posle prvog sastanka već sam maštala o venčanju, našoj deci, zajedničkom životu. Imali smo sreću da samo pola meseca posle venčanja saznamo da sam u drugom stanju. Taj osećaj ne mogu da opišem, naglo sam sazrela u jednom danu. Uživam u svakom trenutku i u ljubavi koju mi muž poklanja – kaže Jelena koja se na svojevrstan način pripremala za ulogu majke još dok je živela u Srbiji.

- Saznanje da ćemo postati roditelji najlepša je stvar koja je mogla da nam se desi, oboje smo presrećni, uživamo u svakom trenutku. Nemanja je podjednako uključen u moju trudnoću, pomaže mi u svemu i sada me definitivno duplo voli. Pored moje sestričine Nore videla sam koliko je divno gledati dete dok raste, koliko se osećaš jakim dok je čuvaš. To je neverovatan osećaj koji bih, naročito sada dok slušam otkucaje srca svoje bebe, poželela svima. Radujem se što ćemo se Nemanja i ja ostvariti u najvažnijoj životnoj ulozi – ističe buduća majka, koja s nestrpljenjem čeka naredni lekarski pregled kada će saznati pol deteta.
- Prva tri meseca imala sam blage mučnine, ali i u trenucima kada mi je bilo loše osećala sam se fenomenalno, jer ne dozvoljavam sebi da budem razmažena trudnica kojoj sve smeta, već uživam u svakom simptomu koji nosi moja trudnoća. Znam da će zvučati kao fraza, ali zaista mi je samo bitno da je beba dobro, a da li će biti dečak ili devojčica manje mi je važno. Moj muž je želeo da na porođaju saznamo pol bebe, ali sam ga ubedila da je zbog kupovine stvari lakše da unapred znamo da li će biti dečak ili devojčica – ističe Beograđanka, koja s radošću govori o svom izabraniku.

- Sa Nemanjom mi nikada nije dosadno, trudi se da mi svaki trenutak ulepša i stvarno uspeva u tome. Već smo počeli da opremamo sobu za bebu i da se na određeni način pripremamo za promene koje će roditeljstvo uneti u naš život. Ali čuvena izreka kaže da svet govori iz uma, a roditelji iz srca, pa se ni mi nećemo posebno truditi da mudrujemo, već ćemo uz našu bebu sticati nova iskustva i životne navike koje će u potpunosti oplemeniti našu svakodnevicu – uverena je atraktivna Jelena, kojoj je ljubav na prvi pogled sa finansijskim konsultantom iz San Dijega donela neopisivu sreću.
- Često umem da kažem, bez preterivanja, da sam kao prava princeza. Pre više od pola godine moj princ je došao po mene, odveo me je u najlepši dvorac, u državu u kojoj je uvek sunčano i toplo. Svakog dana poklanja mi najlepše trenutke i zajedno se brinemo o tome da se hranim zdravim namirnicama koje će pomoći razvoju naše bebe.
Budući da je veoma vezana za porodicu, svakodnevno je u kontaktu sa roditeljima koji su tu uvek da je posavetuju.
- Uglavnom sam na telefonu sa mojom mamom, tatom, sestrom, babicom i sestričinom Norom. Mama mi daje najkorisnije savete, a tu je i Nemanjina majka, koja je trenutno u San Dijegu i čije mi prisustvo mnogo znači, kao i Nemanjin brat Dušan. Nedostaju mi posao, moje kolege i prijatelji, ali mogu da kažem da sam stvarno najsrećnija žena na svetu. Nadam se da će i moja porodica uskoro doći, jer mi je njihova podrška uvek potrebna. Nasmejana sam, voljena i volim – ističe buduća majka, koja će zbog trudnoće odložiti crkveno venčanje u Srbiji planirano za leto.
- Venčanje u crkvi spojićemo sa krštenjem deteta, najverovatnije sledeće godine, kad beba ojača i bude spremna za prekookeanski let avionom – zaključuje zgodna trudnica.

Piše: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Privatna arhiva; Life Content

Početak godine doneo je brojne promene u životu poznatog rokera Bore Đorđevića. Početkom februara frontmen benda “Riblja čorba” zbog ozbiljnih zdravstvenih problema sa plućima hospitalizovan je u Kliničkom centru, gde je proveo mesec dana. Ubrzo posle toga pojavila se informacija da je raskinuo vezu sa partnerkom Dubravkom iz Slovenije, sa kojom se zabavljao godinu i po dana, što nije demantovao, prećutno potvrdivši da je okončao romansu o kojoj je sa puno ljubavi i žara govorio u prethodnom periodu. Dva meseca kasnije Đorđević je odlučio da se zbog zdravstvenog stanja odrekne svog najvećeg poroka – alkohola. Iako mu u početku nije bilo lako, uz podršku stručnih ljudi i prijatelja iz njegovog okruženja Bora je počeo da trenira i odlučio je da se u potpunosti okrene zdravom načinu života. Zajedno sa pozitivnim promenama, došle su i lepe vesti na ljubavnom planu. Član žirija “Pinkovih zvezda” obnovio je vezu sa Dubravkom. Da je ponovo srećan u ljubavi potvrdio je u razgovoru za magazin „Hello!“.
- Ne bih želeo da previše pričam o privatnim stvarima, ali mogu samo da vam kažem da je sada sve u redu i da smo Dubravka i ja prebrodili krizu. Uspevamo da održimo vezu, iako živimo na različitim adresama. Koliko god da smo oboje zauzeti, ima i dana kada se ne radi i tada uspemo da se posvetimo jedno drugom. Šta da vam kažem osim da smo zajedno i da je sada sve u redu - kaže kroz osmeh Bora, koji se raduje odlasku u Australiju na mini-turneju. Na drugom kontinentu nastupiće u nekoliko gradova, istrajan u nameri da alkohol bude njegova ružna prošlost.
- Moje zdravstveno stanje je apsolutno u redu, tako da sam se vratio nastupima. Nedavno sam imao koncert u Zrenjaninu i nastup je trajao skoro tri sata, ja sam izdržao bez problema jer se sasvim normalno osećam. Apsolutno mi ne smeta što se na mojim nastupima pije alkohol i uopšte me ne privlači da popijem nešto. Na jesen ću imati turneju po Americi, a imaću i dosta nastupa tokom leta.

Pun optimizma, čuveni roker osvrnuo se i na njegovu ulogu člana žirija u takmičenju “Pinkove zvezde”.
- Svi članovi žirija su tolerantni i objektivni, vrlo lepo rade svoj posao i ne bih želeo da se izdvajam. Ono što krasi ovaj žiri je što niko ne govori ništa ružno takmičarima. Svi se trudimo da pomognemo tim mladim ljudima, jer znamo koliko im znači učešće u “Pinkovim zvezdama”. Trudimo se da im dajemo dobre savete, a kako ih je sve manje, nama je sve teže da odlučimo ko će proći u sledeći krug. Ispali su neki koji divno pevaju, zbog čega mi je jako žao. Različiti su, svako ima svoj kvalitet, teško nam je da odlučimo - kaže legendarni muzičar.
- Ne znam koga će Željko Mitrović odabrati za sledeću sezonu takmičenja, ali mislim da ovaj žiri savršeno funkcioniše. Uživamo u snimanjima jer je to jedan vedar žiri, svako zezanje je spontano i niko se ni na koga ne ljuti. Neko od nas ponekad izleti sa malo oštrijim komentarom, ali u tome nema ničeg zlonamernog. I van onih stolica mi se lepo družimo. Dobro smo se uklopili kao ekipa, tako da, što se mene tiče, rado bih ostao u “Pinkovim zvezdama”. Imamo najveću gledanost u regionu i veoma sam ponosan na to.

Osim muzičkog angažmana Bora je prihvatio još jedan izazov – uskoro će se naći na velikom platnu. Reč je o ulozi u filmu “Povratak”.
- Reč je o drami koja ima elemente komedije, pa sam ubeđen da će ljudima biti vrlo zabavno da gledaju film, baš kao što je i meni bilo na snimanjima. Stao sam rame uz rame sa ozbiljnim glumačkim imenima, kao što su Lazar Rajić Lokvud, Dubravka Mijatović, Rada Đuričin, Milorad Mandić Manda i Raša Bukvić, i time sam ispunio svoju mladalačku želju. Nisam bio primljen na Akademiju dramskih umetnosti iako sam imao veliku želju da uplovim u glumačke vode. Ali eto, sada mi se i to ostvarilo i srećan sam zbog toga - zaključuje Bora, koji je već imao prilike da se pojavi na filmskom platnu u ostvarenjima “Sekula se opet ženi”, “Šejtanov ratnik” i “Široki mali hrčki”.

Autor: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content

Zaštitno lice emisije “Balkanskom ulicom”, na „Radio-televiziji Srbije“, Vesna Dedić novinarka je koja svojim neposrednim stavom u komunikaciji i elokventnošću osvaja svakog sagovornika, pa ne čudi što ne postoji značajna ličnost javne scene koju nije ugostila. I posle četrnaest godina, koliko vodi svoju autorsku emisiju, ne manjka joj entuzijazma i novinarskog poriva da od sagovornika “izvuče” najskrovitije misli i tajne i prikaže ih u nekom drugom, jasnijem svetlu. Kao diplomiranom filologu, u njoj je uvek tinjao duh skribomana, a pre pet godina odvažila se i napisala prvi roman, posle čega su se nizali jedan za drugim, a svaki je postao bestseler. Uskoro će predstaviti novu knjigu “Čuvaj me”. Pored dve profesionalne ljubavi i strasti, novinarstva i pisanja, najveća ljubav joj je četrnaestogodišnja kćerka Lenka, koju je sama odgajala. Veru u ljubav i brak nije izgubila, te ne krije da bi volela ponovo da obuče venčanicu.

Vaš novi roman nosi naziv “Čuvaj me”. Kada ste to nekome poslednji put rekli, a kada je to neko vama izgovorio?
- Roman se zove „Čuvaj me“ upravo zbog toga što smo prestali da čuvamo jedni druge. Čuvamo posao, pare, nasledstva, kola, cipele, račune za struju i nove mobilne telefone. Prestali smo da čuvamo decu, prijatelje i roditelje, sami sebe i partnere koji su ostali sa nama i kada je prva zaljubljenost prošla. Prestali smo da čuvamo sećanja, jer mnogo brinemo o budućnosti. Živimo u vremenu kada je teško sačuvati i sebe i druge, kada nam se često učini da bi nam u nekom drugom gradu ili sa drugim čovekom bilo lepše. Često i ja zaboravljam da ako mi nije dobro samoj sa sobom, ni drugima pored mene neće biti dobro. Poslednji put sam sebi rekla „čuvaj se” da bi bila dobra onima koje volim. Meni to odavno niko nije rekao, jer nije bilo razloga. Čuvam ja one koji su mi važni i oni ćute jer valjda nemaju zamerki.

Imate li pred izlazak svake nove knjige istu tremu, ili je ona veća, kao što su i očekivanja vaše publike?
- Kada sam objavila prvi roman „Zauvek u srcu“, nisam imala nikakvu tremu jer je to te 2010. godine bio moj izlet u svet čitalačke publike. Sada je sve lakše i pišem sa više samouverenja, ali od trenutka kada predam tekst štampariji umirem, sve dok ne čujem prvih hiljadu reakcija. Ja sam toliki tremaroš da već pet godina držim istu cenu romana od petsto dinara, jer je moja želja da budem sve čitanija veća od želje da stignem kurs evra. Kada se pojavi knjiga na trafikama i u knjižarama, noći provodim na „Fejsbuku“ i mejlu i čekam reakcije.

Kome prvom date da pročita ono što napišete i u čiji sud najviše verujete?
- Uvek novi roman, prvu verziju dajem Ivanu Golušinu, koji je magistar književnosti i vrlo surov kritičar, bez dlake na jeziku.Verujem mu i po njegovim sugestijama pišem konačnu verziju romana. Ovoga puta delove romana koji se tiču lečenja muškog steriliteta i vantelesne oplodnje davala sam na uvid doktorki Zorici Crnogorac iz Novog Sada. Najviše verujem u sud čitalaca koji je uvek sažet u rečenici „nisam mogla da zaspim dok ne pročitam šta se desilo“ ili „sačekala sam zoru uplakana“. Ja pišem za žene koje su danas, u ovo strašno vreme, preumorne, bilo da su studentkinje iscrpljene učenjem ili domaćice i zaposlene žene istrošene od obaveza i u kuhinji i na radnom mestu. Kada takve žene izdvoje novac i vreme da bi pročitale nešto što sam napisala, želim da, čitajući taj roman, u isto vreme pronađu sebe, ali i zaborave na svakodnevicu.

Mislite li da ste više publike pridobili pisanjem romana ili vašom kultnom emisijom “Balkanskom ulicom”?
- Već dvedeset pet godina izložena sam sudu javnosti. Intervjuišem ljude, pišem, fotografišem se, odgovaram na pitanja kolega, živim u ovom gradu. Verujem da su svi oni koji me vole sve te parčiće kolaža koji čini moju ličnost složili kao pazl. Strahujem nad svakom rečenicom pred svako emitovanje emisije „Balkanskom ulicom“, i pred objavljivanje romana, i pred svaki intervju kao što je ovaj za „Hello!“. Trudim se da tu ljubav gledalaca i čitalaca sačuvam.

Jeste li tokom svih ovih godina imali želju za promenom, ili je “Balkanska ulica” postala deo vaše “lične karte”?
- Imala sam želju za promenom zato što sam smatrala da je gledaocima to potrebno. Svakog leta sam odlazila kod Aleksandra Tijanića, nosila sam mu koncepte novih emisija koje sam smislila, a on bi me uvek presekao rečenicom da nešto što je dobro ne treba menjati. Volela bih još neki izazov u novinarstvu, da vodim neku drugačiju emisiju, na primer “Dnevnik nedeljom”, kao Goran Milić. Ipak, u trenutnoj situaciji bila bih zadovoljna kada bi emisija „Balkanskom ulicom“ dobila malo bolji termin, nešto bolje produkcijske uslove i ja kao autor veću slobodu u izboru gostiju.

Posle toliko godina karijere, šta danas za vas predstavlja izazov u poslu?
- Sve mi je i dalje izazov. Znate, kada sve u životu napravite sami i kada život i vas i vašeg deteta isključivo zavisi od vaših deset prstiju, onda je svaki dan izazov. Svaka emisija, svaki roman. Ali takva životna situacija je možda privilegija, a možda ja ne znam za drugu, pa se tešim. Često pomislim kakva bih bila da mi je sve u životu na mestu, da sam nasledila stan, da imam neku ušteđevinu, da imam neku apanažu od partije ili muža, ili pristojnu platu na „Radio televiziji Srbije“. Verovatno bih bila izoperisana, nezadovoljna žena u menopauzi koja gleda „Parove“ i želi da ima noge kao Mimi Oro. Ovako, sa kreditom u švajcarskim francima, moram da se trudim da budem pametna i puna energije minimum do svog sedamdesetog rođendana, dok ga ne isplatim.

Vaša kćerka Lenka sprema se za malu maturu. Imate li tremu podjednako kao i ona?
- Ona nema tremu, a ja mesecima ne mogu da spavam koliko strahujem. Ona vredno već godinu dana sprema prijemni ispit za Filološku gimnaziju, a ja sam kao većina majki u strahu šta će se desiti ako ne bude imala dovoljan broj poena. Idem kroz kuću i kada je vidim bez knjige u ruci, teško dišem. Nije joj lako sa mnom. Srećom, ona je vrlo duhovita i dobro me poznaje, tako da ume da me opusti. Ona mene, umesto ja nju.

Koliko se trudite da utičete na izbor i odluke vaše kćerke?
- Kada je bila mala pokazivala sam joj šta sve u životu postoji, od kulture do sporta, od siromaštva do bogatstva, od morala do vulgarnosti, od sreće do nesreće. Davno je bilo kada sam joj rekla da ne postoji savršen čovek i da želje u životu treba krojiti u odnosu na svoje vrline i svoje slabosti. U tom smislu ne petljam joj se u izbor i odluke. Autoritet sam, ali joj se u izbor škole, jezika koje će učiti, sa kim će se družiti, kako provodi slobodno vreme, ne mešam. Osnov za to je poverenje, a meni se pokazala tačnom tvrdnja psihologa da dete vaspitavaš do pete godine, sve posle toga su nijanse.

Koliko je važno da roditelji imaju otvoren odnos sa decom?
- Važno je da pre nego što prohoda vi kao majka i vaše dete, kada se pogledate oči u oči, znate sve. I dete, šta je vama u glavi i vi šta je nedoumica vašeg deteta. Za vaspitavanje deteta su, kao i za sve u životu, važni ljubav i znanje. Ne mogu dete da vaspitavaju ni vrtić, ni mediji, ni škola, ni ulica. Ko kaže da mu je dete pokvarilo društvo, laže ili je u velikoj zabludi. Svi mi smo posledica vrlina i grešaka svojih roditelja.

Da li Lenka sa vama deli priče o prvim simpatijama?
- Naravno da deli, još od vrtića. Zabranjeno mi je da pričam o njenim razmišljanjima, a naročito o simpatijama. Otkriću vam samo da mi se sviđaju njeni izbori simpatija.

Koliko vam je tokom Lenkinog odrastanja bilo važno da vaš bivši suprug u njemu učestvuje zajedno sa vama?
- Bilo mi je važno i dala sam sve od sebe, ali nisam uspela.

Nedostaje li vam osećaj zaljubljenosti ili ste trenutno emotivno ispunjeni?
- Onog trenutka kada počnem da se slikam sa onim u koga sam zaljubljena i da pričam koliko sam srećna znaćete da mi nedostaje ili popularnost, ili novac, ili samopouzdanje.

Kakvog muškarca vidite pored sebe, sada i za deset godina?
- Istog i sada i kada budem imala pedeset sedam. Da mi po ceo dan govori naslove mojih romana – “zagrli me”, “ti si meni sve”, “čuvaj me”. Nisam ja nikada birala partnere u odnosu na godine, krizu u zemlji ili u odnosu na svoje potrebe. Ja sam se isto, bezglavo zaljubljivala i sa trinaest i sa četrdeset tri godine. To je možda glupo, ali ja jedino tako mogu. Bilo je godina kada sam bila sama, a bilo je i pogled oči u oči, ne znam mu ni ime, ali znam da bih sa njim i na kraj sveta, i autobusom i limuzinom.

Zbog čega posle razvoda braka nijednog muškarca niste predstavili javnosti? Da li to niste radili zbog vaše kćerke ili niste bili sigurni da će taj odnos potrajati?
- Ništa nikada nisam krila od svoje kćerke i ona je najbolji svedok mog života. Ni javnost, ni prijatelji, ni majka me ne poznaje koliko ona, i samo ona, zna da li sam i koliko emotivno ispunjena. Ja sam patrijarhalno vaspitana, a to znači da smatram da se ni najboljoj drugarici sve ne govori, a kamoli da sa milion Srba delim detalje svoje zaljubljenosti ili svojih problema u vezi.

Danas žene sve češće pomirljivo izgovaraju rečenicu: “Svi muškarci varaju”. Kako vi gledate na to?
- Gledam pogledom one koja je napisala roman „Čuvaj me“, u kome se jedna od dve junakinje susreće sa prevarom muža. Ona kaže, a i ja verujem, da „svi muškarci varaju jer ne mogu da kontrolišu sebe i onda pokušavaju da kontrolišu druge. Ne umeju sebi da postave granice, ali zato to čine suprugama i deci. Njima ništa nije sveto, a od porodice traže da ih gleda i pazi kao sveca. Takvima je nedostajala ljubav u detinjstvu, mame ih nisu dovoljno mazile. Kada muškarci shvate da ne postoji žena poput one sa naslovne strane, onda kreću u novi pokušaj sa dečačkom nadom da će možda baš sledeća biti ona koju traže: savršeni spoj majke, domaćice i ljubavnice, žena sa telom starlete, tolerancijom na koju su navikli kod mame, izdržljivošću njihovih očeva i umom njihove sestre ili najbolje drugarice. Moj najličniji stav i prema muškarcu kog volim i prema prijateljima i detetu je da sve, ali apsoluto sve mogu da oprostim, osim prevaru, izdaju i laž.

Kako u svetu, tako i kod nas, zavladao je trend da žene biraju mlađe muškarce za životne partnere. Kakav je vaš stav o tome?
- Muškarci se brže umore od života, brže dižu ruke i od sebe i od drugih nego žene. Zbog toga je sve više žena koje za partnere biraju mlađe muškarce. Postoje muškarci koji su u zrelim godinama, a ponašaju se kao neiživljeni tinejdžeri. Žene zato često biraju one koji su mlađi, ali posvećeni ljubavi.

Jeste li posle kraha braka izgubili veru u tu instituciju ili priželjkujete da ponovo stanete pred oltar?
- Znate da mi je omiljena pesma „Hoću da ostarim sa tobom“. Sama sam se zaposlila, sama podižem dete, sama pišem i objavljujem romane, pa baš bi bilo tužno i da ostarim sama. Nisam ja još počela da trošim „kusur“ od života, ali kada počnem, verujem da ću imati sa kim da „brojim sitniš“. S obzirom na to da sam na prvom venčanju bila trudna i nisam mogla da nosim „sirena“ venčanicu, obećala sam sebi da ću pre pedesetog rođendana stati pred oltar i uvući se u baš takvu venčanicu broj trideset osam. Ja se šalim, ali u svakoj šali ima mnogo istine jer je strah od samoće najveći strah većine žena.

Intervju: Zvezdana Milovanović; Life Content
Foto: Life Content

Početkom godine Merjem Uzerli izjavila je za “Hello!”:
- Nadam se da ću jednog dana upoznati svoje obožavaoce iz Srbije i da ću imati prilike da više naučim o vašoj zemlji i kulturi.
Nije ni slutila da će je samo četiri meseca kasnije profesionalni angažman dovesti u Beograd. Nemačka glumica turskih korena u našoj prestonici snima film “Rana moje majke”, povratničko ostvarenje o Bosanki Salihi koja pokušava da pronađe roditelje.
Uz Merjem, u Beogradu borave i njene kolege Ozen Guven i Okan Jalabik, ovdašnjoj publici poznati po ulogama Rustem-paše i Ibrahim-paše. Film će se sedam nedelja snimati u Srbiji, posle čega ekipa, predvođena rediteljem Ozanom Ačiktanom, odlazi u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.
U Beograd je stigla sredinom maja, što se isprva držalo u tajnosti, međutim, uzme li se u obzir njena popularnost, jasno je da nije mogla da ostane neprimećena. Iz svojevrsne “izolacije” prvi put je izašla pretprošlog vikenda, kada se prepustila čarima nadaleko poznatog noćnog života prestonice. Ipak, daleko veći utisak od čuvenih splavova na glumicu je ostavio ulični svirač iz Knez Mihailove, što je podelila sa svojim pratiocima na Instagramu. Zanosna Nemica navodno je smeštena u kući na Senjaku, a još se ne zna da li je u Beograd dovela i kćerku Laru.

Nastavak teksta o najpopularnijoj turskoj glumici i njene fotografije iz Beograda potražite u novom broju magazina “Hello!” koji je u prodaji od 1. juna!

U atraktivnom ambijentu sarajevske igraonice “Bajka” Anabela i Andrej Atijas proslavili su rođendan kćerke Blankice. Iako tek dvogodišnjakinja, mala slavljenica uživala je u pažnji, poklonima i brižljivo osmišljenom programu proslave, koju je kreirala njena mama.
- Prošle godine napravili smo tematsku zabavu u znaku najpoznatijih Diznijevih junaka Mikija i Mini, dok je ovoga puta bilo nešto drugačije. Posmatrajući Blankicu, shvatili smo da je ona jedan pravi mali radoznali istraživač. Zbog toga smo i odabrali igraonicu “Bajka”, gde osim uobičajenih sadržaja postoji i pravi bazen sa ribicama i brodićem, koji je fascinirao decu. Ove godine svi smo nosili majice na kojima su bile odštampane poruke Blankici, koje joj sada ne znače ništa, ali kroz nekoliko godina, kad bude gledala snimke i fotografije, moći će da vidi šta su joj poručili mama, tata i sestre - kaže Anabela za “Hello!”.

Proslava je bila povod da se na jednom mestu okupi cela porodica, a mala slavljenica najviše se obradovala najstarijoj sestri Luni.
- Luna, iako živi u Beogradu, nije želela da propusti zabavu, pa je specijalno za tu priliku došla u Sarajevo. Bila sam presrećna jer su sve moje princeze tog dana bile sa nama. Rođendanu je prisustvovalo četrdesetak dragih gostiju, koji su se potrudili da ovo bude nezaboravna žurka. Nedostajala je samo Andrejova majka, koja nije mogla da uskladi poslovne obaveze i dođe iz Beograda, ali su njene želje i pokloni stigli do Blankice.

Od brižljivog istraživanja podvodnog sveta, Blankicu je otrgla rođendanska torta, koja je bila posebno iznenađenje.
- Od prvog dana po izlasku iz porodilišta Blankica ima svoje ćebence sa likom Diznijeve mačkice Meri. Dok sam birala tortu, vodila sam se time da se ona bukvalno ne odvaja od njega, kao i da sada obožava sve crtaće sa Meri. Zato sam i insistirala da upravo ona bude na torti i pokazalo se da sam učinila pravu stvar. Teško mi je da opišem Blankičino oduševljenje kada je ugledala Meri – mazila je, ljubila, radovala se.

Anabela kaže da nije teško po treći put biti mama. Posebno kada je dete kao Blankica, mirno i nezahtevno.
- Srećom, ona je predivna devojčica koja nema specijalne zahteve. U stanju je da satima sama slaže “lego” kocke i potpuno je neopterećujuća. Ima svoj mali svet i nije od one razmažene dece koja zahtevaju neprestanu i potpunu pažnju. Blankica je dete ljubavi koje odrasta u pozitivnoj atmosferi i to je u njenom ponašanju očigledno.

Za kraj, pevačica kaže da još nije odustala od ideje da se sa porodicom konačno vrati u Beograd.
- Iako se planiranje odužilo zbog brojnih obaveza koje Andrej i ja imamo, ostajem pri ideji da bazu prebacimo u Beograd. Strpljivo čekam da se sve kocke slože, da uskladimo poslovne planove i težnje. Za sada nam je predivno i u Sarajevu, uživamo u ljubavi i odrastanju naše male princeze.

Piše: Nikola Golubović; Life Content
Foto: “Azra”; Life Content

Duhovno i fizički preporođena posle boravka na Tajlandu, a potom i još jednog dugog posta, folk zvezda Svetlana Ceca Ražnatović donela je važnu odluku – počela je gotovo svakodnevno da trenira. Izazov da dodatno izvaja zanosnu figuru, karakterističnu po raskošnim oblinama, dobio je njen dugogodišnji prijatelj Saša Plećević, poznatiji kao Dr Filgud, koji joj drži personalne trenninge.
- Nisam mogla ni da zamislim da će treninzi biti ovoliko korisni mom telu i duhu. Kućni sam tip, pa mi je trebalo mnogo vremena da se pokrenem, što sam na kraju i učinila na nagovor svoje dece. Anastasija i ja sada uživamo u zajedničkim treninzima i efekat je i te kako vidljiv - kaže kroz osmeh folk diva za “Hello!”, komentarišući euforiju koju je protekle nedelje izazvalo njeno fotografisanje za liniju kupaćih kostima “Pin-up stars”.
- Navikla sam da ljudi reaguju na moje pesme i nastupe, ali volim i da obradujem obožavaoce setom kvalitetnih fotografija kao što su ove poslednje koje kao i uvek potpisuje moj prijatelj Miloš Nadaždin. Nastale su na peščanim dinama pored Dunava i snimanje je sjajno proteklo. Komplimenti mi imponuju, naročito zbog toga što se u kupaćem kostimu nisam dugo fotografisala, i publika me retko viđa u tom izdanju, jer za odmor uvek biram destinacije skrivene od očiju javnosti. Ipak, modeli su sofisticirani i daleko je to od slobodnih scena, baš kao i moj poslednji spot za pesmu “Dobro sam prošla”, u kome prvi put imam fizički kontakt sa ostalim akterima. To je, baš kao i fotografije u kupaćim kostimima, rezultat moje opuštenosti, jer sam bila okružena onima koji me dobro poznaju, a ja se uvek maksimalno prepuštam saradnicima u koje imam apsolutno poverenje – ističe slavna pevačica koja, prema mišljenju mnogih, nikada nije bolje izgledala. Njen ljubavni status, međutim, još je nepromenjen, iako ne krije da joj samoća često ne prija.

- Uvek je pravo vreme za ljubav, pa i sada, ali to ne znači da tražim bilo kakvu promenu emotivnog statusa. Organizovala sam svoj život onako kako meni odgovara. Okružena sam ljudima koje volim i ne želim ni sekundu da trošim na one koji me ne usrećuju. Dosta je bilo promašaja. Možda mi se sutra “desi” osoba s kojom ću početi zajednički život i promeniti status, ali ne opterećujem se time, niti mi je to životni prioritet. Moramo da budemo svesni da savršenstvo ni na jednom, pa ni na polju ljubavi, ne postoji. Uvek sam znala da uživam i da mi bude lepo u trenutnim okolnostima - iskrena je Ceca koja će uskoro proslaviti rođendan.
- Anastasija je na završnoj godini srednje škole i želi da studira ekonomiju, a Veljko je upisao psihologiju i odlično mu ide. Meni su njih dvoje sve na svetu i samo želim da budu živi, zdravi i srećni. Zato su i njihovi, kao i rođendani mojih sestrića i sestričine, koje smo nedvano proslavili, prioritet u odnosu na bilo kakva moja, pa i rođendanska, slavlja – navodi folk zvezda, koja ipak voli da okuplja prijatelje na porodičnim svetkovinama, što će učiniti i 14. juna. Od novog broja na slavljeničkoj torti nema posebna očekivanja.
- Sada mi je energija mirnija, racionalnija sam, sputala sam svoje vatre jer sam, inače, veoma temperamentna i impulsivna. Shvatila sam da kad si brzoplet, ništa ne možeš da rešiš. Bitno je da staneš, udahneš, izbrojiš do deset. Kada su mi ranije roditelji to savetovali, činilo mi se nemogućim, a sada i sama to prenosim na svoju decu – zaključuje najveća balkanska zvezda, koja će sredinom juna ugasiti četrdeset dve svećice na torti, što je u potpunom neskladu sa njenim atraktivnim izgledom, koji je demonstrirala i na novim fotografijama na kojima izgleda kao tinejdžerka.

Piše: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Miloš Nadaždin; Life Content

Od kada je pre osam meseci na svet donela devojčicu Niu, pevačica Ana Štajdohar u potpunosti je promenila pogled na svet. Ono što joj se do tada činilo uzrokom velikih strahova, pretvorilo se u najlepše životno iskustvo, u kome zajedno sa suprugom Nikolom Demonjom uživa iz dana u dan. Ipak, prevremeno rođenje deteta bio je jedan u nizu događaja koji su stavili na iskušenje snagu, emocije i strpljenje ovog mladog bračnog para, koji se pre tri godine zavetovao na večnu ljubav. U razgovoru za magazin “Hello!” tridesetpetogodišnja Beograđanka otvoreno govori o iskušenjima na početku trudnoće, kao i o zdravstvenim problemima koji su usledili posle porođaja. Na početku razgovora pevačica otkriva šta se sve promenilo pre osam meseci, kada je Nia došla na svet:
- Kada se Nia rodila, rodila sam se i nova ja i naš novi život. Nisam mogla ni da pretpostavim da bi majčinstvo moglo toliko da mi se dopadne. Više sam to gledala kroz obaveze, razmišljajući da, kada dobijem dete, neću moći da spavam, izlazim i radim svoj posao punim kapacitetom. Suviše sam racionalizovala te stvari. Od kada se ona rodila, imam utisak kao da je život koji sam vodila pre toga bio uzaludno trošenje vazduha. Sada sebe doživljavam kao potpuno drugu osobu. I ranije sam bila osoba puna empatije, a otkad je Nia došla još više sam slaba u tom smislu.

Koliko su vam se promenili prioriteti kada je vaš profesionalni život u pitanju?
- Kćerka mi je sada najvažnija. Karijera mi je i dalje bitna, oduvek sam mislila da žena ne treba da odustane od posla kada dobije decu, jer može da bude sasvim zadovoljna jedino kada ima sve. Iz ove perspektive, nikada ne bih mogla da žrtvujem porodicu i odnos sa detetom zarad bilo kog uspeha u karijeri. Prvih nekoliko meseci sve u vezi sa poslom mi je bilo potpuno nevažno. Zanimala me je samo ona. Posle pet meseci polako sam počela da osećam potrebu da se otvorim i prema drugim stvarima.

Je l’ vam bilo teško da se odvojite od nje?
- U početku vodila sam je sa mnom na snimanje emisija, ali to više ne radim jer je previše bučno za nju. Nisam mogla se odvojim od nje, ali mislim da sam ipak malo preterivala. Imala sam utiska da ona ne može bez mene. Sada je ostavljam da uživa kod bake i deke, sa njima joj je vrlo lepo, a oni mi šalju slike da i ja vidim kako uživaju.

Kažu da majke u prvim mesecima posle porođaja zapostave muževe. Da li vam je Nikola nekada rekao da oseća da je u drugom planu?
- Apsolutno bi bila laž da kažem da se odnos muškarca i žene ne promeni kada se rodi dete. Prvenstveno što partneri tada jedno drugog ne doživljavaju kao muškarca i ženu, nego je sav fokus na bebi, oni su mama i tata. S vremenom to dođe na svoje mesto i pojavljuju se prilike da se pronađete sami bar nakratko, da sednete negde samo vas dvoje. Nikola i ja i tada najviše pričamo o njoj, jer nas je Nia potpuno opčinila. Ona je glavna tema u svakoj priči i situaciji. Ipak, potrebno je biti oprezan, jer rođenje deteta može da doprinese da se udaljite. Mi, za sada, nemamo te probleme. Valjda smo oboje dovoljno razumni da shvatamo koji su prioriteti.

Ima li Nikola vreme samo za sebe?
- On ima svoje vreme u toku nedelje, kada ode da odgleda utakmicu. Ja znam koliko mu to znači i to mi je potpuno okej. Bračni partneri trebalo bi da izlaze jedno drugom u susret u tom smislu, a ne da se zbog deteta liše svih zadovoljstava.

Da li je u vašem odnosu sve tako skladno?
- Naravno da ima trenutaka kada smo nervozni i zbog nespavanja i zbog briga. Umemo i da se posvađamo. Ne cvrkućemo po ceo dan, ali to je normalno, oboje smo vatreni i brzo planemo. Buknemo kao dve vatre i onda je to jedna vatrena oluja. Međutim, taj žar se brzo potroši, bude nam krivo i ubrzo se pomirimo i onda se volimo najviše na svetu.

Koji period u vašoj vezi pamtite kao najstresniji?
- Pre nego što sam zatrudnela nisam imala priliku da negde pročitam bilo šta o stanjima kroz koje trudnice prolaze, a o kojima nije nimalo popularno da se priča. U medijima se uglavnom plasiraju informacije o tome kako je drugo stanje divno. Međutim, ja sam na početku trudnoće prošla kroz jednu burnu epizodu, koja je mnogo uticala na Nikolin i moj odnos. Moje raspoloženje trpilo je stravične oscilacije, bila sam nervozna i razdražljiva, i tada smo se Nikola i ja svađali kao nikada ranije. To je bila naša najveća kriza, koja se desila mojoj krivicom. Ja sam inicirala svađe, a onda se i on svađao sa mnom. Imali smo red svađe, pa red mirenja. U nekim trenucima mi ga je bilo žao, jer sam shvatala koliko sam nepodnošljiva. Čak smo u ta prva tri meseca potezali pitanje razvoda. Pamtim događaj kada on više nije znao kako da izađe sa mnom na kraj do te mere da je u jednom trenutku pomenuo pakovanje kofera i odlazak, i ja sam se tada rasplakala. To je stvarno bilo strašno.

Kako ste prevazišli taj period?
- Imala sam prilike da razgovaram sa nekim majkama i shvatila sam da trudnice često prolaze kroz takva stanja, ali se o tome ćuti. Žene je sramota da pričaju o tim stvarima da neko ne bi uperio prst u njih i rekao: “Ti si loša osoba”. I ja sam se baš zbog toga mnogo puta osetila kao loša osoba. Nisam mogla da verujem da ja ne cenim svoju trudnoću i to što je sve u redu, ali racio i emocije ne mogu uvek da se pomire. Bila sam prepuna strahova. Strahovala sam da li ću se snaći sa onim što me čeka, imala sam strah od nepoznatog, strah zbog pobačaja koji sam imala pre toga, pa i zbog obaveza koje me čekaju. Međutim, u četvrtom mesecu sam ušla u normalu i postalo je predivno. Počela sam da uživam u trudnoći.

Jesu li tada prestali svi vaši strahovi?
- Strah od porođaja bio je prisutan sve vreme. To me je užasno plašilo i na kraju su se svi moji strahovi, nažalost, obistinili. Nisam umela da objasnim kako mi je bilo za vreme porođaja, jer mi je reč “strašno” bila nekako preslaba. To je bilo najekstremnije iskustvo koje nisam mogla ni da zamislim. Pamtim samo da sam nekoliko puta na porođajnom stolu viknula: “Želim da umrem”. Toliko je ekstreman bio taj bol.

Kako sa ove vremenske distance gledate na to iskustvo?
- To što kažu da se taj bol zaboravi delimično je tačno. Kada su mi stavili Niu na grudi, osećala sam se kao da sam bila u najstrašnijem ratu, prsa u prsa, i da sam iz njega izašla kao apsolutni pobednik. Nisam više osećala bol, sve je bilo nevažno, samo sam “razvukla” osmeh i ništa osim nje nije postojalo.

Kako ste se u početku snalazili u novoj ulozi – majke?
- Prvih mesec dana bilo je “čupavo”. Možda je to bila i postporođajna depresija, bila sam u vrlo lošem stanju. Situacija je bila specifična, jer je Nia bila prevremeno rođena, tako da sam prilično klonula. Nikolina podrška mi je tada mnogo značila. On je pronašao Sonju, babicu koja se pojavila kao Meri Popins. Prišla mi je kao psiholog i rešila probleme. Pričala je dosta sa mnom i pomogla mi je da isplivam iz tog perioda. Međutim, kada se on završio, pojavili su se fizički problem. Imala sam velike bolove u kičmi, a onda se pojavila nova Meri Popins – Sandra – sa kojom sam ranije trenirala. Ona me je pozvala da zajedno sa Niom dođem na treninge namenjene majkama i rekla mi je da ćemo da rešimo te probleme, što se i desilo. Treniramo oko tri meseca, a najlepše od svega je što je Nia sve vreme sa mnom i što uživa u tome. Toliko se opusti da se ponekad desi čak i da zaspi.

Zbog svega što ste doživeli na početku trudnoće i posle porođaja, plašite li se ponovne trudnoće?
- Sigurna sam da bih u drugoj trudnoći baš uživala, ali verujem da ne bih mogla do kraja da se opustim, što se tiče porođaja. Mislim da bih to nekako drugačije uredila. Toliko sam oduševljena majčinstvom da već osam meseci pričam kako želim drugo dete. Ranije je Nikola požurivao mene, a sada smo zamenili uloge i ja požurujem njega. Jedva čekam drugo dete, iako sam svesna da nije lako imati dva mala deteta sa malim razmakom u rođenju, ali ja stvarno jedva čekam.

Priželjkujete li opet devojčicu ili dečaka?
- Bilo bi lepo videti kako je to kad imate dečaka, da Nia dobije brata.

Od koga je kćerka nasledila temperament?
- Ona je u suštini vrlo mirna beba. U tome više podseća na Nikolu, jer ja sam umela da budem nestašna. Meni više liči na njega, ali kažu da je miks nas dvoje, pa je onda najbolji odgovor da liči na sebe.

Da li je muzika najdelotvorniji način za uspavljivanje?
- Za uspavljivanje ne, ali za hranjenje apsolutno. Ručak je najvažniji obrok, ali ga Nia najmanje voli. Ne znam zašto, ali kada joj zapevam ona se ozari, počne da se smeška, da jede i sve može. Pesma je magija u našoj situaciji. Kada je nervozna, Nikola i ja joj zajedno zapevamo, a posebno voli italijanski repertoar.

Intervju: Deana Đukić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content

Dečjom žurkom u beogradskoj igraonici “Plej” Goca Tržan proslavila je osmi rođendan kćerke Lene, ne skrivajući sreću zbog najvažnijeg datuma u životu svake majke. Dok sa setom u glasu konstatuje kako vreme leti, kaže da je godine, ipak, ne plaše. Naprotiv, sve je sigurnija, agilnija, zrelija i spremnija za ono što budućnost donosi. Svoju kćerku vaspitava upravo po postulatima kojih se i sama čvrsto drži – da bude otvorena, pozitivna i druželjubiva.
- Velika rođendanska zabava u našoj porodici postala je tradicija. Tog dana sve je podređeno željama slavljenice. Na sreću, Lena je skromna devojčica, kojoj je jedino važno da dođu svi drugari i da se lepo provedu. Učim je da uživa u malim stvarima, da su pažnja, prijatelji i porodica vredniji od skupih poklona. Trudim se i da je usmerim da se ne oseća posebnom zbog posla kojim se bavim i mislim da mi to polazi za rukom. Da je drugačije, verujem da ne bi bila voljena među prijateljima kao što jeste – kaže pop zvezda za “Hello!”.

Uprkos brojnim poslovnim obavezama, Lenino zdravo odrastanje pevačicin je prioritet. U modelu njenog odnosa prema detetu nema ni trunke površnosti, jer, kaže, na tom polju jedino priznaje apsolutnu i bezrezervnu posvećenost.
- Roditeljstvo je najlepši, ali i najteži posao na svetu. Ne postoji uputstvo koje bi vam pomoglo da budete dobra majka. U priručnicima, u štampi i na internetu danas se mogu pronaći brojni saveti, mada, odgovornim roditeljima ponekad ni to nije dovoljno. Deca se rađaju sa temperamentom, sa karakterom koji se gradi i daleko su od “jednostavne mase za oblikovanje”, na koju može da se primeni univerzalan šablon. Mališani pre svega traže puno ljubavi, strpljenja i pravi pristup. Savetujem se sa onima koji su iskusniji od mene, kao što su moji roditelji i dečji psiholozi, kako bih u Leninom vaspitavanju napravila što manje grešaka. Istovremeno sam joj majka i prijateljica. Ona zna da u mene može da ima apsolutno poverenje, ne sme da laže, da se inati i nedolično ponaša. Predana sam, porodična žena, i hvala Bogu što su rezultati vidljivi. Najveći mi je kompliment kada čujem da sam dobra majka i da je Lena lepo vaspitana.

Posle neslavnog bračnog iskustva, Goca je pre četiri godine sreću pronašla u bubnjaru Radomiru Novakoviću, uz koga se konačno oseća kompletnom. Ipak, od potpune sreće deli je trenutak kada će se njihovim domom prolomiti najlepša buka – plač bebe. Bila je to i Lenina rođendanska želja.
- Raša i ja žarko želimo zajedničko dete. O detetu maštamo od trenutka kada smo počeli da živimo zajedno, međutim, kako smo se pre izvesnog vremena susreli sa određenim problemom, odlučili smo da se u septembru podvrgnemo veštačkoj oplodnji. Dobro smo se informisali o svemu i odabrali jednu novosadsku kliniku u kojoj rade vrhunski mikrobiolozi, genetičari i ginekolozi. Uverena sam da će nam uspeti iz prve – optimistična je četrdesetjednogodišnja zvezda.

Piše: Nikola Golubović; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content

Pošto je u prisustvu brojnih međunarodnih zvezda svečano otvoren ovogodišnji Filmski festival u Kanu, glavna tema u evropskim umetničkim krugovima postao je film francuske rediteljke Emanuel Berko “Gore glavu” sa Katrin Denev u glavnoj ulozi, kojim je i započeta ovogodišnja smotra. Kritike su pljuštale na sve strane budući da je i ovog puta filmska smotra okupila novinarske ekipe iz celog sveta. Scenografiju otvaranja napravio je Benžamen Milpje, suprug glumice Natali Portman, koja je na crvenom tepihu pozirala i sa zvezdama srpskog ostvarenja “Panama”, prikazanog u revijalnom delu manifestacije. Reč je o filmu Pavla Vučkovića, čiji je glavni producent Tatjana Žeželj – Gojković. Film “Panama” predstavljen je na posebnoj projekciji “Kanskog festivala” i takmičio se samo u kategoriji “Zlatna kamera”. U Kan su se tokom proteklih desetak dana sjatile i brojne poznate ličnosti sa prostora Balkana. U glamuru “Kroazete” uživali su brojni filmski novinari iz Srbije, među kojima i osvedočeni poznavaoci kinematografije Jugoslav Pantelić i Sandra Perović, kao i ekipa mladih glumaca koji su se u Beograd vratili potpuno opčinjeni ovim kultnim događajem.
- Teme koje istražujem odnose se na gubitak intimnosti, razvoj jedne ljubavne priče, a istovremeno ohrabrujem publiku da u filmu zamisli i druge priče - rekao je tridesettrogodišnji reditelj filma “Panama” Pavle Vučković, koji je u ljubavnoj priči u formi uzbudljivog trilera okupio uglavnom mladu glumačku ekipu, te u ostvarenju igraju: Slaven Došlo, Jovana Stojiljković, Miloš Pjevac, Jelisaveta Orašanin, Tamara Dragičević, kao i iskusni Nebojša Milovanović.

- Učestvovanje na Kanskom festivalu je čarobno. Predivan grad, ljudi nasmejani, u izrazu lica zadovoljstvo, a na meni besprekoran stajling. Ceo grad je velika modna revija. Ozbiljna i vrhunska organizacija. Sve je isplanirano do sitnica, nema propusta, svi učesnici ponaosob su najvažniji bez obzira odakle dolaze. Nema manje i više važnih - objašnjava u razgovoru za “Hello!” protagonistkinja “Paname” Jelisaveta Orašanin, puna utisaka sa “Kroazete”.
- Sam ulazak u “special screening” selekciju već je ogroman uspeh koji se Srbiji dogodio posle više decenija. Ponosna sam pre svega na to što sam bila deo glumačke ekipe reditelja Pavla Vučkovića. Ponosna sam na njegovu ideju, upornost, rad i rediteljske sposobnosti, kao i na Vučkovićevu snalažljivost da sa minimumom materijalnih mogućnosti donese ovo ostvarenje, čije je snimanje upravo iz tog razloga trajalo tri godine. Ponosna sam i zadovoljna što sam na početku karijere kao učesnik prošetala crvenim tepihom Kanskog festivala – ističe Jelisaveta, koja je u projekat koji je njen talenat lansirao u Kan verovala od početka.
- U svaki projekat ulazim profesionalno, maksimalno posvećeno, sa verom da će ostvarenje stići na neki od prestižnih festivala. Posrećilo se, otišli smo u Kan. Biti glumac, učesnik na crvenom tepihu, velika je čast. Presrećna sam jer sam koračala sa svetskim imenima iz sveta filma. Tamara Dragičević i ja prošetale smo zajedno crvenim tepihom, ne verujući u sve što se događa oko nas. Nas dve smo sve to doživele i kao uspeh klase našeg profesora Dragana Petrovića Peleta i svih “klasića”, a ima nas dvanaest. Uvek smo podrška, preporuka i pomoć jedni drugima – zadovoljno govori jedna od najpopularnijih glumica mlađe generacije koja se, za razliku od koleginice Tamare Dragičević koja se na crvenom tepihu pojavila u patikama, odlučila za strogo elegantni stajling.

- Kada sam saznala da idem u Kan, počela sam da razmišljam šta da obučem. Znala sam da ću po crvenom tepihu koračati u beloj haljini, a sve drugo je uradila Ines Janković. Kako sam u Kanu bila tri dana, za prvi dan je bila spremna plava haljina, a za crveni tepih bela. Za koktel-veče odlučila sam da ponesem mini srebrnu haljinu koju je kreirao Darko Kostić – ističe Jelisaveta koja se godinama zabavlja sa kreatorovim prezimenjakom, poznatim glumcem Vukom Kostićem.
- Jedno drugo maksimalno podržavamo. Vuk je ponosan jer sada možemo da kažemo da smo oboje osetili draž glumačkog uspeha, jer je i Vuk prošetao kanskim crvenim tepihom sa filmom Emira Kusturice “Život je čudo” - navodi glumica brojnih domaćih filmskih i serijskih ostvarenja koja se na crvenom tepihu Kanskog festivala družila i upoznavala i sa svetskim zvezdama.
- U selekciji filmova u kojoj je bio film “Panama” bio je rediteljski debitantski film “oskarovke” Natali Portman “Priča o ljubavi i tami”. Prilikom prikazivanja filmova zajedno smo bili na koktelu posle projekcija, tada smo se upoznali i fotografisale. Vrlo je neposredna i prirodna - kaže Beograđanka, kojoj su svetske glumačke zvezde nekoliko dana bile “dostupne”.
- Glumac kome se divim i uživam u svim njegovim ostvarenjima je Kolin Farel, koji se takođe našao na Festivalu kao glavni junak filma “Jastog”. Nikako nisam mogla da propustim da ne ovekovečim taj događaj, pa smo se fotografisali i razmenili nekoliko rečenica. Moram da napomenem da nije moguće baš tako lako upoznati svetske zvezde i družiti se sa njima i to, čini mi se, ne zato što oni to ne žele, već zato što je oko njih toliko obezbeđenje da je to skoro nemoguće – zaključuje izabranica Vuka Kostića.

Piše: Nikola Rumenić; Life Content
Foto: Tatjana Žeželj-Gojković; Life Content

U predivnom ambijentu Kalemegdana pevačica Marija Marić Marković, poznatija kao Mari Mari, održala je promociju albuma “Srce u srcu”. Talentovana kantautorka i profesorka muzike poslednjih godina u potpunosti se posvetila radu muzičke radionice za decu, a posle pet godina predanog rada i truda, pesme koje izvodi sa svojim dečjim horom pretvorila je i u audio-zapis, koji je već uplovio u predškolske i školske ustanove širom zemlje. Ponesena utiscima posle susreta sa beogradskom publikom, tridesetšestogodišnja Beograđanka za „Hello!“ govori o nastupu sa dečjim horom, na čijem je čelu.
- Promocija albuma održana je u sklopu manifestacije “Beogradsko proleće”, pod pokroviteljstvom Grada Beograda, Turističke organizacije Beograda, Beogradske tvrđave i kreativnog dečjeg grada “Minicity”. Kao specijalna gošća nastupila je moja kuma Jelena Tomašević, a podršku su nam pružile i brojne kolege, glumci, umetnici i druge ličnosti iz javnog života.

Ponosna na svoje autorsko delo, Marija je presrećna što je uspela da realizuje svoju ideju, u želji da poboljša kvalitet umetničkog sadržaja koji se nudi mališanima.
- Ovo je moj prvi album dečjih pesama, na kome se nalazi petnaest numera. Autori nekih od tekstova su Ljubivoje Ršumović, Nedeljko Popadić i pokojni Aleksandar Božović, a sve ostale tekstove, kao i aranžmane, sam uradila ja. To su prave pesme za zdravo dečje odrastanje, a s obzirom na to da sam i sama roditelj, bilo mi je bitno da deca dobiju jedan takav album, jer ih takva muzika gradi na najbolji mogući način - ističe diplomirani muzički pedagog, koja je izvođenje jedne od kompozicija prepustila starijoj kćerki.
- Una je otpevala pesmu koja nosi naziv po njoj. Numera je nastala kada je ona bila beba i tražila je da je lično otpeva za ovaj album. Otpevala ju je vrlo interesantno, lepo i intonativno tačno - sa ponosom u glasu kaže poznata majka koja je uživala u procesu stvaranja za najmlađe.
- Rad sa decom mi je najlakši deo posla, čak i kada je reč o snimanju pesama. Jeste naporno, ali ja sa mališanima imam jedan poseban odnos. Većina umetničkih duša nosi dete u sebi, a kod mene je to posebno izraženo - sa osmehom komentariše lepa umetnica.

I petogodišnja Una i njena tri godine mlađa sestra Lena nasledile su muzički dar od roditelja, što njihovu majku čini ponosnom.
- Obe su iskazale talent za muziku, ali nisam od onih koji će to forsirati. Nisam tako vaspitana i, srećom, imam dobar model iz svoje matične porodice, u kojoj sam shvatila da je najbolje da se osluškuje ono što dete želi i da se na osnovu toga usmerava. Ja sam bila od onih roditelja koji su po svaku cenu želeli da im deca imaju sluha, jer smo i suprug i ja muzičari, i ta želja mi se zaista ostvarila. Ipak, to nije presudno za njihove izbore - govori Mari, koja već trinaest godina odoleva svim izazovima emotivne veze sa suprugom Urošem, muzičkim producentom i kompozitorom, za koga kaže da je neizostavan faktor njenih uspeha.
- Mnogo mi znači to što se suprug i ja bavimo istim poslom. Imamo zdrav odnos, bez obzira na to što se neki partneri koji su u istoj profesiji ne snalaze najbolje u tome. Srećna sam što između nas dvoje takva vrsta problema ne postoji.

Iako posmatračima sa strane usklađivanje i organizacija privatnih i poslovnih obaveza lepe brinete može da deluje kao lagan posao, Marija otkriva da to nije tako.
- Kada želite da na više strana date sve od sebe, to je zaista teško postići. Ipak, uz pomoć supruga, njegovih i mojih roditelja i pomoći bebisiterke, nekako uspevamo sve da postignemo. Uvek vodim računa da deca dobiju sve što im je potrebno, i toplu reč, i ljubav, i razumevanje, a uz sve to, naravno, i toplu supicu. Ponekad je sve to zaista veliki izazov – iskrena je uspešna kantautorka.
- Zaista je teško sve uskladiti i adekvatno se posvetiti deci, porodici i svim obavezama. Mislim da trećem detetu ne bih bila dobra majka - iskrena je pevačica, koja često zastane i oslušne sebe.
- Konstantno radim na sebi i tražim svoj smiraj kroz razumevanje različitih situacija. Kada razumete sebe, lakše je da shvatite i druge. Uz veru lakše prevazilazim sve tekuće izazove.

Autor: Deana Đukić
Foto: Hello!

Otkako se pojavila na sceni pevačica Katarina Živković intrigira javnost kako  fizičkim izgledom, tako i dinamičnim ljubavnim životom. Rođena Leskovčanka pre pet godina započela je romansu sa manekenom Branislavom Jankovićem. Strasti su buknule u rijalitiju “Farma”, gde su oboje učestvovali, a u kome je ona odnela pobedu. Idilična romansa kojoj su mnogi predviđali blistavu budućnost okončana je pre godinu dana, ali se i dalje spekuliše o eventualnom pomirenju poznatog para. U jeku priprema za novi album, koji planira da izda za mesec dana, posle objavljivanja dva singla, pevačica za magazin „Hello!“ iskreno govori o odnosu sa Jankovićem.
- Mislim da se o nama i dalje piše zato što je ljudima zanimljivo da to čitaju. Rijaliti “Farma”, u kome smo učestvovali, bio je veoma gledan i ljudi su navikli da nas gledaju kao par. Što se mene tiče, to je završena priča. Poštujemo se i to je sve, a na vezu smo definitivno stavili tačku još pre godinu dana. Mi smo stvarno u dobrim odnosima, povremeno se čujemo. Ljudima je ponekad čudno što među nama nisu pale teške reči. Nisam neko ko se svađa i ko iznosi prljav veš u novine. Ne želim to da radim, i ponosna sam na sebe jer je sve ispalo tako kako jeste. Što se tiče pomirenja, neke stvari se tiču samo nas - kaže Kaća i otkriva kako je prebolela raskid sa Branislavom.
- Prilično sam psihički jaka i trudim se da se ne nerviram zbog nekih stvari koje ne mogu da promenim i na koje ne mogu da utičem. Ukoliko se nešto loše dogodi, ja sam zadovoljna i srećna ako znam da sam dala sve od sebe i ljudski postupila u određenim situacijama. Ako neko nije bio ispravan prema meni, onda je to njegov problem i njegova greška i taj neko treba da se nervira i da bude tužan, a ne ja.

U skladu sa stavom da ljubav pokreće na najlepši i najmoćniji način, Katarina bi volela ponovo da se zaljubi.
- Najviše bih volela da se pojavi neko u koga ću da se zaljubim i da mi prorade „leptirići u stomaku“. Zaljubljenost i ljubav su pokretači svega. Žao mi je što sam sama i ne znam zašto je to tako, valjda treba da se poklope neke kocke. Muškarac mora da ima ono nešto. Uvek sam u glavi imala idealnog muškarca, a uvek mi se svidi neko ko je daleko od toga. Verujem u ljubav, ona me pokreće. Da bi neko bio sa mnom, mora mnogo da me voli, da prihvati moj posao i sve što uz njega ide, kao i činjenicu da će se zbog mene možda “provlačiti” kroz medije. Zbog toga, pored sebe želim nekog ko je apsolutno iskren i ko će me voleti kao osobu, a ne kao Katarinu Živković. Postoje i muškarci kojima se sviđam, ali im je pre svega interesantno to što sam poznata.

Odavno je poznata Leskovčanka oguglala na medijske napise, te ne pridaje preveliku pažnju pričama koje se plasiraju o njoj.
- Trenutno sam u takvoj fazi da mogu da se iznerviram samo ako mi je slika u novinama ružna, a ako je lepa, skoro da me ništa ne dotiče - kaže atraktivna pevačica i otkriva da ume da bude vrlo temperamentna kada nastupi neka konfliktna situacija.
- Nisam osoba sa kratkim fitiljem, ljude uvek saslušam do kraja, i kada se ne slažem sa onim što pričaju. Opraštam sve što nije zlonamerno, jer i sama imam mnogo mana. Ako vidim trunku zlobe kod nekoga, onda nemam šta da opraštam, samo precrtam tu osobu i ona više ne postoji za mene. Uvek sebi kažem da je bolje kada se neke stvari shvate ranije nego kasnije, i idem dalje.

O braku i deci razmišlja, ali smatra da za to postoji pravo vreme, te se prepušta životu da je nosi, uverena da će se sve spontano dogoditi.
- Nikada nije rano za brak ako je ljubav prava i ako u vezi postoje poštovanje i razumevanje. Ne smatram da pevačica mora da bude sama da bi napravila karijeru, da ne treba da bude u braku i da rađa decu. Potrebno je samo da naiđe prava osoba da bi to sve došlo spontano – govori Katarina koja ne krije da je više zadovoljna sobom otkad je, prošle godine, povećala grudi.
- Javne ličnosti koje stavljaju silikone izbegavaju da pričaju o tome, a ja mislim da bi svaka devojka trebalo da menja na sebi ono što joj se ne sviđa. Meni se mnogo više dopada kako sada izgledam, sve mi lepše stoji i svim devojkama koje žele nešto da promene savetujem da budu hrabre i da to urade. Mislim da mi druge promene za sada nisu potrebne, a u četrdesetim, pedesetim, ako budem imala potrebu, verovatno ću uraditi neki fejslifting.

Autor: Zvezdana Milovanović
Foto: Hello!

Folk zvezda Dragana Mirković i njen suprug Toni Bijelić priredili su protekle nedelje dvostruko slavlje u čast svog sina Marka Bijelića. Nakon što je upriličen verski obred “firmung”, čin različit od krštenja, koji na svojevrstan način označava zrelo prihtavanje odluke o ulasku u hrišćansku veru, obeležen je i njegov veličantveni školski uspeh budući da je nedavno primljen na bečku HAK akademiju. Slavljenik se, po očevoj želji, na parti u hotel “Ritz – Carlton” dovezao “Rolls Royce” limuzinom za šest osoba pored koje je i pozirao za porodični album i magazin “Hello!” koji je dobio ekskuzivno pravo fotografisanja, do sada, najznačajnije porodične svetkovine u domu Mirković – Bijelić.

Deo slavlja upriličen je i na terasi hotela sa koje se pruža prelep pogled na austrijsku prestonicu?
- Na terasi, a zapravo čitavom krovu, uživali smo u koktelu, ali ručak je uvek prijatniji u zatvorenom pa smo odatle sišli u salu u kojoj smo ručali, a koja je bila ukrašena natpisima: “Marko, srećan firmung!” Logo firmunga je beli golub sa raširenim krilima koji je bio izvezen na ikebani sa zeleno-belim cvećem postavljen na svaki gostinski sto. Bife je bio fantastičan, kao i hrana i kokteli nakon čega smo se vratili na krov hotela koji je kompletno aranžiran za našu proslavu. Na svakom stolu stajala je karta pića sa srebrnim logoom hotela “Ritz”. Sa unutrašnjih strana duplih korica stajalo je: “Marko, srećan firmung”, u potpisu kolektiv “Ritza”, što znači da je sve štampano specijalno za naše dešavanje. Time su nam zaista ukazali veliku čast. Pored svakog tanjira stajala je kartica, nalik klasičnoj restoranskoj kartici za hranu, ali sa rečima dobrodošlice, Markovom slikom i datumom dešavanja koju su ljudi mogli da ponesu za uspomenu.

Ekskluzivne fotografije sa glamurozne proslave i nastavak intervjua potražite u novom broju magazina “Hello!” koji je u prodaji od 8. juna!

- Nadam se da ću jednog dana upoznati svoje obožavaoce iz Srbije i da ću imati prilike da više naučim o vašoj zemlji i kulturi – izjavila je početkom godine Merjem Uzerli za “Hello!” i ne sluteći da će je samo četiri meseca kasnije profesionalni angažman dovesti u Beograd. Nemačka glumica turskih korena u našoj prestonici snima film “Rana moje majke”, povratničko ostvarenje o Bosanki Salihi koja pokušava da pronađe roditelje. Uz Merjem, u Beogradu borave i njene kolege Ozen Guven i Okan Jalabik, ovdašnjoj publici poznati po ulogama Rustem-paše i Ibrahim-paše. Film će se sedam nedelja snimati u Srbiji, posle čega ekipa, predvođena rediteljem Ozanom Ačiktanom, odlazi u Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.
- Svaku ponuđenu ulogu trebalo bi dublje sagledati i zaći u njene osobine, jer se u svakoj može pronaći nešto interesantno, što bi moglo da nas zaintrigira. Naravno, neki karakteri su kompleksni i zahtevni. Ako mi ponude sporednu ulogu u lepom projektu, prihvatiću je bez obzira na produkciju. Nema veze što ću sve to vreme izgovoriti samo desetak rečenica. Ako se zaljubim u tu malu ulogu i njenu priču, izabraću je zato što me fascinira, a ne zbog njenog trajanja - izjavila je Merjem za “Hello!”.
U Beograd je stigla sredinom maja, što se isprva držalo u tajnosti, međutim, uzme li se u obzir njena popularnost, jasno je da nije mogla da ostane neprimećena. Iz svojevrsne “izolacije” prvi put je izašla pretprošlog vikenda, kada se prepustila čarima nadaleko poznatog noćnog života prestonice. Ipak, daleko veći utisak od čuvenih splavova na glumicu je ostavio ulični svirač iz Knez Mihailove, što je podelila sa svojim pratiocima na “Instagramu”. Zanosna Nemica navodno je smeštena u kući na Senjaku, a još se ne zna da li je u Beograd dovela i kćerku Laru.
- U Nemačkoj imam mnogo prijatelja iz Srbije, koji mi često pričaju koliko sam u njihovoj zemlji voljena. Osim toga, najbolja piletina u Berlinu jede se u jednom srpskom restoranu, pa mogu samo da zamislim kakva je hrana tamo - izjavila je svojevremeno tridesetjednogodišnja glumica, koja je interpretacijom sultanije Hurem, jedne od najintrigantnijih žena u turskoj istoriji, obeležila prve tri sezone serijala “Sulejman Veličanstveni”.
Usled privatnih lomova, u proleće 2013. šokirala je producente sage o slavnom osvajaču i milione fanova kada je bez objašnjenja napustila Istanbul. Zbog neprofesionalnog poteza osuđivale su je i kolega i obožavaoci, ali teška depresija i još neke šokantne stvari koje su je zadesile bile su jače. Pre svega, neslavni raskid sa Larinim ocem, turskim milionerom Džanom Atešom, koji je insistirao na prekidu trudnoće. U međuvremenu, sve je došlo na svoje – u martu je proslavila kćerkin prvi rođendan, a konačno se vratila i glumi, svojoj velikoj ljubavi.
- Divno je biti mama, ali meni je to toliko prirodno da uopšte ne smatram da se bilo šta promenilo. Normalno, više nemam privilegiju da stvari obavljam spontano, mnogo je toga što mora unapred da se isplanira, neophodno je da svaki dan bude dobro organizovan. Dakle, ako me pitate da li se Merjem promenila, odgovoriću da nije. Još sam ista osoba, samo što ovog puta na svojoj strani imam Laru – moju najveću ljubav. Sada znam šta zaista znače sreća i ljubav.
Ako je verovati novinskim napisima sa Bosfora, srećnom je čini i novi emotivni partner, kolega Ozen Guven, koga je upoznala na snimanju “Sulejmana Veličantsvenog”.
- Nikada neću govoriti o intimi jer smatram da to nije pristojno. Navikla sam da me mediji u Turskoj ne štede i shvatila sam da je najbolje da se zbog toga ne uzrujavam da ne bih trošila dragoceno vreme i nerve. Tračevi me nimalo ne dotiču. Ne “guglam” svoje ime na internetu i uglavnom ne znam šta se o meni piše. Mislim da je dobro biti izvan svega, čega planiram da se i ubuduće pridržavam. Naravno, dešava se da mi ljudi prilaze i kažu šta su čuli ili pročitali, pa me pitaju da li je istina. Mama me nekad pozove da pita šta sad ovo znači, pa i na taj način saznajem novosti o sebi. Skoro svaki put kad nešto čujem nasmejem se od srca. Mislim da su oni koji čitaju “žutu štampu” ipak previše inteligentni da bi poverovali u sve što tamo piše. Još nešto, ne želim niti sam ikada želela da budem poznata. Ne volim taj bombastični prizvuk reči “slava”. Uspeh doživljavam kao tihu harmoniju, a moj je mešavina upornosti, borbe i sreće.

Piše: Nikola Golubović
Foto: Urban Ruths

Skladna porodica Rokvić uskoro će postati brojnija za dva člana, Marko će u novembru postati otac dečaka, baš kao i Marinkov sin Dario, koga je dobio pre braka sa Slavicom. Razlog za slavlje biće i Nikolino venčanje sa Bojanom Barović, koje planiraju do kraja godine.

Koji su vam bili najveći izazovi na početku karijere?
Marinko: U moje vreme je bilo drugačije. Kao petnaestogodišnji dečak učio sam da pevam i imao sam sreću da slušam dobre pevače stare garde. U to vreme svi oni su dobro pevali, koga god da slušaš, nisi mogao da pogrešiš. Kasnije, kada sam počeo da snimam pesme, nije bilo kao danas – dobiješ pesmu i ideš u studio. Prvo si morao da napraviš probni snimak koji se šalje komisiji koja to presluša i onda daje zeleno svetlo. Sećam se vrlo dobro proba za audicije za “Radio Beograd”, sećam se da sam se na tim probama tresao kao fliper. Zamislite, u to vreme dođem ispred jednog Miodraga Jašarevića, koji je bio šef “Narodnog orkestra”, a tu vidim Bokija Miloševića, Ljubišu Pavkovića i druge veličine tog vremena. Svi oni su mi ulivali strahopoštovanje i terali me da se potrudim da što bolje otpevam.

Da li su vas nekada pozvali da budete član žirija nekog od muzičkih takmičenja kao neke vaše kolege?
Marinko: Nekoliko puta bio sam u “Zvezdama Granda”, ali to je malo nezahvalno, ljudi to različito posmatraju. Ako si realan i ako ocenjuješ onako kako osećaš, vidiš i čuješ, narod kaže da pametuješ. Ako kao neki članovi žirija kažeš da je sve super i da su svi dobri, nije ni to okej.

Koliko vam je sigurna luka koju vam je pružila porodica bila važna za uspeh u karijeri?
Marinko: Rekao bih da je bila najvažnija. Ako u porodici sve štima kako treba, onda štima i na estradi. Mi smo se dogovorili i kada su Nikola i Marko počinjali da se bave ovim poslom da se uvek sve četvoro držimo zajedno, bez obzira na situaciju koja može da se dogodi.

Koliko su vas u karijeri pohađali negativni napisi o vama i jesu li vam remetili porodični mir?
Marinko: U početku sam se nervirao, ali posle sam shvatio da je to deo šou-biznisa. Kada sam bio u jeku popularnosti, medijima je bilo važnije nešto iz mog privatnog života nego moji koncerti i albumi. U današnje vreme to je još gore.

Marko i Nikola, kako ste se navikli na to što život javne ličnosti nosi?
Marko: Ja se još navikavam.
Nikola: U početku uvek me je pomalo doticalo ono što se piše, ali s vremenom sam oguglao na sve to. Shvatio sam da tako mora da bude i da loše naslove ne možeš da izbegneš. Mislim da sve zavisi od osobe, važno je kako se ophodiš u javnosti i koliko daješ povoda za priče. Ja se trudim i pokušavam da dajem što manje povoda i da imam dobar odnos sa novinarima.

Budući da ne pevate narodnu muziku kao vaš otac, da li vam je on bio uzor kada ste počinjali?
Nikola: Jeste, mada sam ja neko vreme pevao i narodnu muziku. Sada sam snimio pop album, ali negujem staru narodnu muziku, koja se, nažalost, gubi.
Marko: Tata mi je, naravno, bio uzor na početku, a i još je.
Marinko: Kada je Nikola spremao prvi album, u startu smo bili u problemu, iako se ispostavilo da je on bio u pravu. Imao je osamnaest godina, fantastičan glas i moja želja je bila da on peva isti muzički žanr kao i ja. On mi je tada rekao da želi da peva nešto modernije i ja sam se hvatao za glavu kada mi je donosio pesme koje želi da snimi. Na svu sreću, on je bio u pravu i već sa prvim albumom napravio je veliki prodor na estradi.

Jeste li na početku karijere osećali teret što ste deca poznatog pevača?
Nikola: S jedne strane, to je veliki pritisak, a sa druge, lakše je jer te ljudi pre upoznaju i kada si dete poznatih roditelja, lakše je u startu. Posle toga počinje poređenje sa Marinkom, tako da sam ja morao da se dokazujem malo više, da pevam uživo u emisijama, da bih pokazao da nisam samo sin poznatog pevača.
Marko: Ja sada moram da dokazujem da nisam samo Marinkov sin i Nikolin brat. Meni je najteže.
Marinko: U početku oni su bili poznati kao sinovi Marinka Rokvića, a sada sam ja poznat kao Nikolin i Markov otac.

Imate puno razloga da budete srećni. U vašu porodicu uskoro će stići prinova.
Marko: Željno iščekujemo to dete, to nam je bila velika želja i, srećom, brzo smo uspeli da je sprovedemo u delo. Termin za porođaj je u novembru i nadam se da ćemo se u septembru Sara i ja venčati.
Nikola: Srećan sam što ću postati stric, a što se tiče mene, desiće se onda kada bude trebalo. Ja to ne planiram, puštam stvari da se dese.
Marinko: Deda se ipak najviše raduje. Još nemam taj osećaj, dok se ne primakne srećan dan.

Koliko vam je drago što će vaš treći sin Dario dobiti još jednog naslednika?
Marinko: Kod njega se zna da je dete muškog pola, a izgleda da je takav slučaj i sa Markom. Biće dosta Rokvića.
Nikola: Onda bi ja trebalo da dobijem devojčicu.

Vaš odnos sa Dariom privukao je veliku medijsku pažnju. Koliko ste bliski sa njim?
Marinko: Kada se njegova supruga bude porodila, planiramo da odemo u Portugal, pošto je njegova supruga tamo rođena. Želim da vidim unuka i upoznam roditelje moje snaje.

Otvoreno govorite o odnosu sa njim. Kako se dogodilo da ga priznate kao svog?
Marinko: Sa njegovom majkom nisam bio u vezi, bila je to slučajnost, i u početku nisam bio siguran da je to moje dete. Kada sam dobio potvrdu DNK analize, sve je bilo okej. Sada je konačno sve leglo i došlo na svoje.

Vaša supruga inicirala je da se utvrdi da li ste vi Dariov otac?
Marinko: To je bilo pre nego što smo se nas dvoje venčali. Ja sam joj rekao u kakvoj sam situaciji i da nisam siguran da li je dete moje. Kasnije, kada su se rodili Nikola i Marko, pripremali smo ih, pogotovo ona, kako da im saopšti da imaju polubrata. Kada je Dario napunio osamnaest godina, otišao je u Kanadu, a moja supruga je insistirala da on, njegova majka i ja odemo na proveru.

Kakav ste odnos izgradili sa njim i koliko ste bliski?
Nikola: Otkako smo saznali da imamo brata po ocu izgradili smo odličan odnos. On je više puta dolazio kod nas, ja sam išao kod njega u Kanadu kada sam nastupao. Čujemo se često i imamo pravi bratski odnos.
Marko: Redovno se čujemo, sreća da postoje društvene mreže pa možemo da se čujemo i da se gledamo i baš mi je drago što je nedavno ugrabio vreme da dođe i da nas poseti.

Možete li za sebe da kažete da ste kao većina pevača vodili boemski život?
Marinko: Naravno, volim kafanu, društvo i muziku, ali ne mogu da kažem da sam bančio, više volim sportski život. I ako mi se desi da nekada “zaginem”, narednog dana odem na sport i onda sam kao nov.

Kako je to kod vas dvojice?
Nikola: I mi volimo sport, ali volimo i kafanu, lepo društvo, muziku. Bilo je svega u mladosti, ali sad smo se malo primirili.
Marko: Ja imam još vremena do novembra.

S obzirom na vaš posao, koji zahteva česta odsustva od kuće, koliko je bilo izazovno sačuvati brak i da li je tu vaša supruga odigrala glavnu ulogu?
Marinko: Ona je odigrala glavnu ulogu i što se tiče dece i vaspitanja. Slavica je držala sve, vodila je računa o njihovom vaspitavanju i školovanju. Zahvaljujući njoj oni su dobri momci i najveće priznanje za mene je kad sretnem nekog kolegu i prijatelja koji mi kaže kako su mi sinovi lepo vaspitani. To je za mene veliki uspeh.

Da li vama je brak vaših roditelja uzor?
Nikola: Mislim da je porodica najvažnija i da sve ide iz kuće, vaspitanje i to kakav ćeš čovek da postaneš.
Marko: Sledićemo njihov primer.

Intervju: Zvezdana Milovanović
Foto: Mirko Tabašević

U susret letu pop zvezda Emina Jahović-Sandal puna je pozitivne energije. Lepša nego ikada, s nestrpljenjem iščekuje da publici predstavi dve nove pesme, koje će i ekranizovati, a priprema i parfem sa njenim potpisom. Puna kreativne energije, uspeva da realizuje svoje ideje, u čemu joj neizmernu podršku pruža suprug Mustafa, koji je nedavno boravio u Beogradu gde je snimao spot i izazvao veliku pažnju. Za to vreme ponosna majka imala je kratak predah od poslovnih obaveza, te je vreme posvetila druženju sa sinovima u njihovom domu u Istanbulu.

Fotografijama nastalim pored bazena pokrenuli ste lavinu pozitivnih komentara na račun izgleda. Kako se osećate kada vam neko ispod fotografije napiše da ste seksi mama?
- Svaki kompliment prija, naročito mi je to dobra motivacija pred leto, kada je kupaći kostim jedan od najčešćih odevnih predmeta. Jedva sam dočekala lepo vreme da mogu da se relaksiram u bazenu. Volim da plivam, a uživam i dok gledam sinove kako se brčkaju.

Jesu li i Jaman i Javuz naučili da plivaju?
- Jaman jeste, a Javuz još uči, najviše od starijeg brata. Oni se divno slažu, posebno uživaju u aktivnostima na moru ili u bazenu.

Kako se hranite i koliko često trenirate da biste ovako dobro izgledali?
- Treniram skoro svakog dana i zaista pazim na ishranu, ali to ne činim isključivo zbog vitke linije, već želim da svojim sinovima budem dobar primer. Želim da steknu zdrave navike, što će se kasnije odraziti na kvalitet njihovog života.

Video-klipovima na kojima Javuz broji na srpskom oduševili ste pratioce na “Instagramu”. Osećate li se kao nastavnica srpskog u svom domu budući da se veoma trudite da sinovi nauče vaš maternji jezik?
- Moja velika želja je da oni pričaju i srpski, tako da ne osećam to kao obavezu već to radim od srca. Volim da ih čujem kako pričaju srpski.

Kakva su im interesovanja?
- Jaman je kopija svog oca – mali Mustafa, muzika ga mnogo zanima, a primećujemo i da je vrlo talentovan. Javuz je još mali da bih rekla šta ga konkretno zanima, ali vrlo je radoznalo dete koje voli da istražuje i uči.

Jaman je krenuo u školu. Koliko se njegov sistem obrazovanja razlikuje u odnosu na vaše školovanje u Novom Pazaru? - Sistem obrazovanja u Turskoj prilično je drugačiji, prilagođeniji je deci, u odnosu na vreme dok sam ja išla u prvi razred. Jaman je na početku školovanja, voli da ide u školu, odgovorno se odnosi prema obavezama, a posebno je radostan što je stekao mnogo novih drugara.

Kako provodite vreme sa sinovima kada je vaš suprug odsutan, kao nedavno kada je snimao spot u Beogradu?
- Dok je Mustafa bio u Beogradu, Jaman je imao kratak raspust, a ja mali predah od poslovnih obaveza, pa sam po ceo dan bila sa sinovima. Bez obzira na obaveze, uvek se trudim da im se maksimalno posvetim, da oslušnem njihove potrebe. Rado se igram sa njima, odlazimo u šetnju ili zajedno gledamo crtane filmove. Uvek nam je zabavno.

Kako je došlo do toga da Mustafa snima spot u Srbiji?
- Mustafa obožava Beograd, ljude i atmosferu grada, a na ideju da baš tu snimi spot došao je poznati turski reditelj koji je ekranizovao spot. Moj suprug je bio oduševljen što će ovde snimiti video-klip.

I vi ste pripremili iznenađenje za publiku. O čemu je reč?
- Spremne su dve nove pesme, u brzom ritmu, koje ću uskoro i ekranizovati. Jedna je prava ženska letnja pesma, a druga je duet sa poznatim srpskim reperom. To je nešto novo za mene i nadam se da će se publici dopasti.

Da li vam je bitan suprugov sud o pesmama?
- Naravno, cenim supruga i uvažavam svako njegovo mišljenje, pa i kada je reč o muzici, posebno što je i on u istom poslu. Jedno drugom smo najveći kritičari i podrška.

Okušali ste se kao dizajner cipela, a uskoro ćete lansirati i novi parfem. Iznenađujete li supruga svojom svestranošću?
- Oboje smo umetnici, oboje svoju kreativnost ispoljavamo svakodnevno, i tu više nema iznenađenja, samo standardi i očekivanja stalno rastu.

Kada ćete otići na odmor u Gjodžek, gde imate porodičnu kuću?
- Čim završim sa poslovnim obavezama, idemo u Gjodžek i tamo ćemo biti celo leto, čemu se neizmerno radujem. To mesto je čarobno kako za odmor tako i za inspiraciju.

Kako tamo provodite vreme?
- Uvek nam dođe neko od prijatelja ili familije, oni se celo leto smenjuju, a mi uživamo u njihovom društvu. To je idealna prilika da se opušteno družimo, a morske aktivnosti su melem za opuštanje, svakodnevno plivamo, sunčamo se, sa decom pravimo kule u pesku i svašta još. I Mustafa i ja tokom godine mnogo radimo, tako da nam je leto rezervisano za punjenje baterija.

Jeste li završili uređenje svog doma ili vam trenutno manjka krativnost na tom polju?
- Za sada smo završili , ali od septembra nastavljamo i verujem da ćemo brzo imati kuću iz svojih snova.

Nedavno je objavljeno da ste kupili kuću u Istanbulu. Koliko, inače, nekretnina imate u Turskoj?
- Mediji svašta pišu, ja sam odavno prestala to da komentarišem i da pričam šta imamo. To zaista nije važno, niti volimo na taj način da se eksponiramo.

Renovirali ste i dom u Novom Pazaru. Postoji li neka anegdota vezana za to budući da je vaša majka jedva pristala na promene u domu?
- Moja mama je čudo, kao i svaka majka trebalo joj je vreme da nam delimično prepusti kontrolu. Kažem delimično, jer ipak ništa nije moglo bez njenog odobrenja, što je i normalno, budući da najveći deo vremena ona tu provodi i navikla je na neki svoj red. Mi smo želeli da oplemenimo prostor kako bi bilo još prijatnije i udobnije.

Da li vam je mama sada dobro posle zdravstvenih tegoba koje je imala?
- Hvala Bogu dobro je, trenutno je kod mene u Turskoj. Jaman i Javuz obožavaju kada je ona tu, uživaju u bakinoj pažnji i brizi, a i ja sam tada opuštenija i rasterećenija.

Imate li trenutno neki razlog za nezadovoljstvo ili živite svoju bajku?
- Da li izgledam nezadovoljno? Svako je tvorac svoje bajke, ja sam svoju počela da pišem i ne planiram da je završim.

Intervju: Nikola Rumenić
Foto: Miloš Ćetković

Još jednom briljantnom rolom u jubilarnom dvesta pedesetom izvođenju mjuzikla “Cigani lete u nebo” u “Pozorištu na Terazijama” glumac Ivan Bosiljčić ponovo je oduševio beogradsku publiku, čime je polako počeo da privodi kraju ovu pozorišnu sezonu. U susret letnjoj pauzi, posvećen kreativnim angažmanima u zemlji i regionu, šarmantni tridesetšestogodišnjak raduje se vremenu koje provodi sa suprugom Jelenom Tomašević i njihovom trogodišnjom kćerkom Ninom. I dok je njegova životna saputnica član žirija u takmičarskom šou-programu za decu “Pinkove zvezdice” i vredno radi na svom novom albumu, on uživa u kreativnim radovima u porodičnom domu, kojima voli da iznenadi ukućane.
U razgovoru za magazin “Hello!” rođeni Užičanin otkriva na koji način gradi odnos sa kćerkom, priželjkujući da se sa suprugom što pre ponovo ostvari u ulozi roditelja, dok u međuvremenu žive svoju bajku utroje.

Polako se približavate kraju još jedne pozorišne sezone. Prijaju li vam dani sa rasterećenim planom obaveza?
- Ovo su oni dani zbog kojih usred nekog ludog snimanja koje traje i po pet meseci kažem sebi: “Izdrži, kada se ovo završi, sledi neviđeno uživanje”. Znači, sve suprotno od snimanja i proba koji traju od jutra do mraka.

Bavite se dinamičnom profesijom u kojoj nije uvek lako praviti planove na duže staze.
- Ko danas može išta da planira i tvrdi stopostotno, stvari se menjaju iz dana u dan. Trebalo bi imati realna očekivanja od sebe i okoline.

Uradili ste sinhronizaciju najlepših srpskih bajki. Da li ste ih slušali zajedno sa kćerkom i kako se Nini dopao tata u toj ulozi?
- Taj poslić mi je bio baš pravo zadovoljstvo. Izvrstan kreativni tim, sjajna ideja i izvođenje. Ninina omiljena bajka je u “U cara Trojana kozje uši” u kojoj nema aždaja ni divova, samo car sa malim šiljatim ušima. To je za njen uzrast idealna doza bajkovitosti.

Odmenjujete li Jelenu u kuhinji i da li je dočekate nekim ukusnim obrokom posle napornog dana u studiju?
- Ne, to je ipak njen teren. Ja organizujem da svi zajedno predveče odemo na ćevape.

Da li se u vašem domu poslovi dele na muške i ženske?
- Pre bih rekao da se dele na sitne i krupne poslove. Jelena je zadužena za raspored sitnica, od tanjira do biblioteke, a ja za pomeranje nameštaja po stanu, pregrađivanje prostorija, krečenje, uređenje podruma. Jednom sam hteo da iznenadim ženu dok je bila na putu, da ugradim nove kuhinjske elemente. Viseće delove i prateću opremu namontirao sam za dva sata, a pre toga sam šoljice, činije i začine vadio pet sati i raspoređivao ih po kutijama. Srećom, Jelena je došla dan ranije sa puta, prijatno se iznenadila novom bojom kuhinje, a onda sve sitnice vratila na mesto za četrdeset pet minuta. To je ženska ruka.

Jelena je trenutno okupirana radom u emisiji “Pinkove zvezdice”, a paralelno s tim radi i na novom albumu, zbog čega je češće odsutna od kuće nego ranije. Kako se vi i Nina snalazite bez nje?
- Dan počinje i završava se sa mamom, a u međuvremenu ne ulazimo u kuću. Sve potrebno stavimo u rančeve, pa špartamo po Beogradu od Zemuna do Karaburme.

Koje Jelenino roditeljsko umeće nikako ne možete da nadmašite, ma koliko se trudili?
- Majka je majka, tu nema šta mnogo da se priča.

Kada vas je poslednji put Nina slatko nasmejala nekim svojim pitanjem ili postupkom?
- Nedavno smo je naučili staru pesmu “U Milice, u Milice duge trepavice”, ali sam posle nekoliko dana shvatio da nismo bili precizni, jer nam dete peva “Umij lice, umij lice, duge trepavice”. Morate priznati da je i njena verzija logična. Kad sam je na moru učio da pliva, držao sam je za stomačić, dok je ona odlično mlatila rukama, ali je ukočila noge i ne mrda ih. Ja joj kažem: “Hajde, cico, hajde, malo i nogicama”. Ona ništa. Ja joj opet kažem: “Hajde, Nina, hajde sad kao žabica”. Ona me na to pogleda i kaže: “Kre, kre”.

Govori li vam da želi brata ili sestru?
- Nina ima tri sestre, Irinu, Đurđu i bebu Anđeliju, kćerke Jeleninog i mog brata, sa kojima provodi mnogo vremena. Odrasta u čisto ženskom društvu, pa mislim da će se baš zbuniti ako jednog dana dobije brata.

Vodite li računa da je ne razmazite ili ste preslabi na njene želje?
- I te kako vodimo računa da je ne razmazimo, ali sve što nas dvoje postignemo, bake i dede nam poremete za samo jedan vikend.

Umete li i da je kaznite ili je strogoća rezervisana isključivo za mamu?
- Ja sam pobornik stare tezeo tome kakav bi trebalo da bude pravoslavni otac – strog, ali pun ljubavi. Kazne ne praktikujemo, svesni smo da je odrastanje težak posao i da je većina situacija u kojima nam se čini da klinci teraju inat ili namerno kontriraju zapravo ispitivanje poverenja deteta prema roditelju. Ta tema je preopširna da bi stala u jedan odgovor. Moj savet je da se roditelji za sve što im nije jasno obrate dečjem psihologu. Ne biste verovali koliko korisnih saveta mogu da dobiju.

Podetinjite li u nekim trenucima pored kćerke ili vas čini ozbiljnijim i odgovornijim čovekom?
- Svakako odgovornijim.

U kojim situacijama kod nje prepoznajete crte vašeg, a u kojima maminog karaktera?
- Ova mala već ima svoj karakter. I to mora da se poštuje.

Priželjkujete li da jednoga dana zaigrate ili zapevate na nekoj sceni zajedno sa suprugom i kćerkom?
- Nastupamo svaki dan na zelenom tepihu u Nininoj sobi, ona peva “Kad si srećan”, a Jelena i ja kao prateći vokali lupamo dlanovima, pucketamo prstima, tapšemo kolena, lupamo nogama o pod i glasno vičemo: “Ura!”.

Intervju: Deana Đukić
Foto: Hello!